Senat, Devolucija i Federacija

U svom komentaru odnosa Evrope prema vanevropskim regijama – iz 1920. – Mitrinović nabacuje i ideju evropskog Senata, kojoj će kasnije posvetiti mnogo više vremena i energije, posebno u radu sa grupom mlađih ljudi koji su ga okruživali. Mitrinovićeve ideje o senatu, nadovezuju se na ranije ideje o savezu pojedinaca (personalnom savezu), ali su ideje o senatu razvijane kasnije, od kraja 20-tih godina.

Jedna od njegovih ambicija bila je da u izvesnom smislu odgoji i obrazuje ljude najviših duhovnih kvaliteta koji bi, bude li prilike, mogli poneti takvu ulogu. Vidimo da je on tom Senatu, pored ostalog, namenio i ulogu koju će mnogo kasnije preuzeti Raslov sud, a koji sada ima evropski sud, kao i različite organizacije za zaštitu ljudskih prava.

1) Prema docnijim razradama ove ideje (iz 30-tih godina) senatori su zamišljeni kao slobodni i samostalni pojedinci koji deluju kroz sve ravni društva. Savezi pojedinaca koji bi postojali ši¬rom sveta radili bi na tome da objedine različite delo¬ve društva, interese i grupe, u istinsku svetsku zajednicu. Oni ne bi bili vođe, ili vladaoci, niti posvećeni nekom određenom području, već bi govorili u ime čovečanstva kao celine.

Kad je o tome reč, treba imati u vidu da je Mitrinović zastupao organicističko shvatanje čovečanstva i društva. U sklopu toga, smatrao je da je bitno posejati seme, načiniti početni rez, bez obzira na to koliko bila mala grupa začetnika nove svesti o svetskoj odgovornosti. Promena svesti, bilo gde, mora se odraziti na celinu - efekat će se javiti tokom vremena.

Međutim, za razliku od pojedinih ezoteričnih i okultnih grupa - koje su smatrale da mogu naprosto snagom dobrih misli uti¬cati da tok dogadjaja u svetu bude pozitivan; na primer, tako što će njihovi članovi sedeti i meditirati na zadatu temu - Mitrinović je smatrao da je neophodno delati u društvu.

2) Među rukovodećim načelima organski ustrojenog društva kako ga Mitrinović shvata, bili su federacija i devolucija. Federacija je značila da oni koji imaju isti interes i funkciju treba da se udruže, a devolucija je značila da odlučivanje treba da krene odozdo, od onih koji neku odluku treba da primenjuju, ili kojih se ta odluka tiče. S obzirom na to, potrebno je telo koje će uspostavljati neophodnu ravnotežu. Ako u tom novom društvu ne postoji držvana prisila postavlja se pitanje kako ostvariti ravnotežu i sklad između različitih delova društva. To telo, ili funkciju predstavlja ono što Mitrinović naziva senatom.

3) Funkcija senata je da ima jasnu viziju funkcija socijalne države i da stimuliše različite grupe u društvu na funkcionalne odnose. Senatori koji bi se tome posvetili držali bi ravnotežu između osoba i funkcija socijalnog poretka. Njihov autoritet ne bi se zasnivao na moći, nego na uviđanju njihove nepristrasnosti od strane drugih i njihovoj sposobnosti da budu integrativni činioci. Senatori ne bi bili neka grupa moći, ili savet eksperata, nego savez pojedinaca koji imaju sposobnost da sagledaju probleme i sukobe u ravni potreba društvenog organizma, ili čovečanstva u celini, a držali bi se po strani u sporovima.

Ako je tako, pitanje je kako senat deluje. Senat deluje kao treća sila. Prve dve sile su vezane za načela federacije i devolucije. Dakle, prva sila (federacije) je tendencija očuvanja jedinstva i stabilnosti. Druga sila je tendencija da se istakne autonomija delova u odnosu na celinu. Pri tome, treća sila ne deluje tako se stavlja na jednu ili drugu stranu, ili tražeći istinu u sredni. Ona deluje tako što sukobljene interese i problem sagledava u širem kontekstu, u kome sukobljeni stavovi mogu da se sagledaju u korelaciji, kao delovi šire celine, iznad granica neposredne situacije u kojoj se sukob javlja.

U tom smislu, uloga senatora je da drugima prenesu svest o krajnjem, organskom, jedinstvu čovečanstva. Na taj način – smatrao je Mitrinović – može se doći do obostrano prihvatljivog sporazuma, kako da se određena pitanja reše. Pored toga, senatori treba da su u stanju da drugima predoče kako neke protivrečnosti izazivaju sukobe i koji su simptomi nezdravog stanja u celovitom organizmu društvenog poretka.

Kad se glavne protivrečnosti u društvu nadiđu, više ne postoje eksploatacija i represija, a ljudi su u stanju da upravljaju svojim životima, kroz devoluirani sistem odlučivanja, u različitim sferama života. Po Mitrinoviću, za senatore je karakteristično, da – ma koliko da su tekuće prilike i predvidljiva budućnost u društvu oko njega i u svetu drugačiji, tj. obeshrabrujući – oni zadržavaju svoj stav i delaju u pravcu promena, o kojima je bilo reči. Da bi se neke vrednosti ostvarile (čak i ako u dato vreme izgledaju nerealne, utopijske), bitno je da se zadrži taj delatni stav, koji može uticati i na druge da napuste dotadašnja gledišta i stavove o mogućoj budućnosti, odnosno da pasivan stav zamene aktivizmom.