Nauka o celini

Posle smrti Gedisa (1932) narednih 20–tak godina predsednik grupe Nova Evropa je bio Frederik Sodi (Frederick Soddy, 1877-1956), engleski hemičar, koji je 1921. dobio Nobelovu nagradu za radove iz nukleane fizike i teoriju radioaktivnih izotopa. On je – kao i Mitrinović – bio kritičan prema ekonomskom sistemu koji nije uključivao napredak nauke i tehnologije u opštu dobrobit, nego su nauka i tehnologija počele da diktiraju vrednosti i stil života.

Mitrinović uočava nov značaj i zadatke nauke, vezano za sledeće ideje:

• u duhu holističih shvatanja koja će doći do izražaja od sedamdesetih godina naovamo, što će neki nazvati zbirnim imenom “earth system science” (nauka o zemlji, ili sistemu zemlje) - to je zbirni naziv za nauke kao što su astronomija, geologija, biologija, ekologija, antropologija, shvaćene kao jedinstven kompleks nauka koje imaju isti (ekocentrički) cilj – očuvanje života i njegove raznolikosti na zemlji – i bave se istim predmetom iz različitih uglova, služeći se različitim metodama;
• kao otkrivanje nauma prirode (inteligencije prirode);
• kao otkrivanje duha Gospodnjeg u duhu Čoveka (u ovom poslednjem vidimo Mitrinovićevo traženje medijacije i sinteze astronomsko–evolucionih i hrišćanskih shvatanja).

Navedene ideje Mitrinović razvija u svojim tekstovima (iz 1920. i 1933.), a ovde navodimo dva citata. Inteligentan cilj nauke je otkriće inteligencije prirode. Kolridž je davno definisao “najviše savršenstvo filozofije prirode” kao “savršeno oduhovljenje svih zakona prirode u zakone intuicije i uma.” I u tom pravcu, osim čisto utilitarnih vrednosti, istinska nauka treba da radi na tome da otkrije duh Božji u duhu Čoveka (The New Age, Sept. 9, 1920). ... Spoznaja Celine je neophodna. No, ta spoznaja Celine, njenih principa i sistema, ne može se razvrstati kao jedna od zasebnih funkcionalnih nauka... (New Britain Weekly, 26. juli 1933.).