Futurizam i ekspresionizam
Početak futurizma u Italiji se vezuje za 1909, a ekspresionizma u Nemačkoj, za 1907-1910. Mitrinović je svoje "Estetičke kontemplacije" delom povezivao sa ovim tokovima, pa je tako sinhronizovao avangardne ideje u srpskoj književnosti sa evropskom avangardom, o čemu detaljno govori Predrag Palavestra (Dogma i utopija D. Mitrinovića, Bgd, 2003, str. 157-169).
U tekstu "Estetičke kontemplacije" nalazimo futurističke i ekspresionističke ideje, kao što su: aktivizam, dinamizam, antagonizam, subjektivizam, vizija novog čoveka, proroštvo, eshatologija, mesijanstvo, vizije budućnosti, odbacivanje prošlosti, oduhovljenje (naspram materijalizma). Na primer: Napred i naviše! Treba savladati sveopštu nesreću... Duša mora da pobedi, jer ona treba, jer hoćemo da treba i jer treba da hoćemo; sloboda osloboditelj! Treba našom dobrotom iskupiti druge. ... razapeti se na trudni, tvrdi, nečujni, požrtvovani posao snaženja sebe radi raspoklanjanja što boljeg i većeg sebe drugima.
Ipak, u njegovom dinamizmu i aktivizmu ima i nekih razlika u odnosu na futurizam Marinetija, koji je i u ratu video mogućnost pozitivnih promena i pročićenja sveta - Marineti (u Manifestu iz 1909) kaže: Hoćemo da veličamo rat – jedini lek za svet, a u Manifestu iz 1913., kaže da je rat neophodna i krvava proba snage naroda. Mitrinović je svoj aktivizam stavljao u funkciju očekivanja i promena, koje bi dovele do prestanka ratova (a ovi čoveka prate od početaka istorije).
Ekspresionističke i futurističke tendencije su došle do izražaja i pre "Estetičkih kontemplacija", u njegovoj poeziji. O tome Predrag Palavestra kaže: Celokupan pesnički rad D. Mitrinovića vidljivo je podeljen na dva dela: na prvo razdoblje (1905-9), u kojem se razgovetno vide elementi rane ekspresionistike lirike i na drugo razdoblje (1910-12) u kojem se preimećuju odlike svojstvene futurističkom pesničkom izrazu (Dogma i utopija D. Mitrinovića, Bgd, 2003., str. 201).
Govoreći od ekspresionizmu Mitrinovićeve poezije, Slađana Milenković kaže: Nova poezija stvara zajednicu pesnika i čitaoca, pri čemu je akcenat na čovekovom biću. Etički aspekt je odlučujući za veliki deo literature u znaku ekspresionizma, tako i ovaj autor otkriva „ljudsko u čoveku" i priziva Novog Čoveka. Taj Novi Čovek, ekspresionista trebalo bi da okupi sve ljude, što je Mitrinović nastavio da razvija u svojoj filozofskoj misli kasnije (Pesničkim stazama D. Mitrinovića, Srem. Mitrovica, 2009., str. 23-4).