Evropska Unija i regioni

U kojoj meri je u grupi Nova Evropa preovlađivala jedna realistična dalekovidost – vidimo i po tome što se tu govori o problemima koji su i danas aktuelni u Evropskoj uniji. Evropa je veoma kompleksna. Njena kompleksnost - velika raznovrsnost načina života koje ona obuhvata - jeste, takoreći, njena najveća vrednost. Oni koji su suočeni sa problemom njene integracije ne smeju biti shematski utopisti, koji teže jedinstvu putem poništavanja svih raz¬lika u okviru gotove konstrukcije. Oni moraju preuzeti gledište sociologa koji su pokazali da je društvo organsko, a ne mehaničko po svojoj prirodi /.../ Federacija Evrope ne bi značila odbacivanje le¬gitimne autonomije bilo koje nacije, još manje njene teri¬torije, kulture, jezika ili običaja. Ona bi, međutim, značila ukidanje međusobne agresije, kako vojne tako i eko¬nomske, od strane nacija koje se sada drže opadajućih moći svojih zasebnih suvereniteta i ugrožavaju jedne druge među-sobnim zaverama (Integration of Europe, 1931.)

Ovo poslednje je i jedna od ključnih tačaka - evropska zajednica se ne može sastojati od članica od kojih će neke ulaziti u zaveru sa drugom članicom protiv treće. Niti, pak, takva (prethodna) politika bilo koga preporučuje za evropsku zajednicu.

Ujedinjenje Evrope Mitrinović nije shvatao kao regio¬nalnu stvar. Za njega, ujedinjena Evropa je obuhvatala Zapadnu Evropu, podunavske zemlje, kao i Balkan, zajedno sa Turskom. Za to se on zalagao i 1921., a i 30 godina kasnije, u svom predavanju iz februara 1950. Takođe, u sklopu ujedinjene Evrope, u širem smislu, on je video i SSSR, smatrajući da je pravi cilj Lenjinove revolucije da ostvari ubrzani razvitak društva i emancipaciju čoveka, a ne blokovsku silu koja će ugrožavati Evropu, ili čak sprečavati njeno ujedinjenje. Pod Evropom podrazumevamo Veliku Britaniju i Rusiju, zajedno sa kontinentalnom Evropom i Balkanom (The New Age, 2. 6. 1921). Ovu ideju on je ponovio i 1934., a i 1950., kad je već otpočeo hladni rat. Zamisao je izgledala utopijska i 1920. i 1950., pa i 2010., ali možda za 10 godina to postane realnost.

“Predlozi o svetskom sistemu spoljne politike” je Mitrinovićevo predavanje održano 17. februara 1950. u Londonu, u organizaciji grupe Nova Evropa, pod predsedništvom prof. Frederika Sodija. Govorim kao Jugosloven po rođenju i pripadnik srpskog naroda. (...) Budite sigurni da moji stavovi izražavaju onaj kulturni i duhovni pogled na svet koji je svojstven ’međumorskim’ (intermarium) narodima Istočne Evrope, između Rusije i centralne Srednje Evrope, narodima na prostoru između Finske i Turske, od Severnog i Baltičkog sve do Crnog, Egejskog i Jadranskog mora. (...) Ono što predlažem je stvaranje istočno evropske federacije, kojoj bi se priključili Turska i Finska. (...) U ovim danima priprema za ratove, atlantskih povelja i diktatura proletarijata i ogromnog sovjetskog i američkog imperijalizma... Važno je da se ne izgubimo u stranačkim pitanjima rusko–američkog konflikta, ma kako veliko i sudbonosno bilo to pitanje. (...) Pod Atlantskim savezom ja podrazumevam svetski savez, savez svetskog mira, mirovnu alijansu Amerike, Rusije i Evrope, na osnovu britanskog posredovanja i incijative.