Dimitrije Mitrinović

pesnik, vizionar, pokretač

Arijstvo

U vezi sa upotrebom termina arijski i arijevski – s obzirom na to da je termin i od samog Mitrinovića korišćen u različitim kontekstima i značenjima, a kasnije zloupotrebljen od strane nacista, treba skrenuti pažnju na to šta je Mitrinović pod tim podrazumevao.

1) U nekim tekstovima, ideja arijevstva je dosta konfuzno izložena, posebno tamo gde Mitrinović pokušava da poveže različite ličnosti, teorije i pojmove u nekoj vrsti sveobuhvata. Primer za to možemo naći u tekstu u New Age-u od 23. juna 1921, gde Mitrinović pokušava da poveže autore koje ceni, kao što su: Fridrih Niče (Nietzsche, 1844-1900), Helena Petrovna Blavacki (1831-91), Vladimir Solovjev (1853-1900), Dostojevski (1821-81), Volt Vitmen (Whitman, 1819-92) i Ogist Kont (August Comte, 1798-1857). Pri tome, nabraja pojmove (nekad metafore), koje vezuje za njih i koje takođe pokušava da izloži kao aspekte jedne sveobuhvatne teorije čiji je on zastupnik. Tako nabraja i povezuje pojmove i metafore, kao što su: arijevstvo, evropejstvo, serafički duh (seraphic spirit), serafički impuls, univerzalno čovečanstvo, hristolikost čoveka, svečovečanstvo (pan-humaness), sofijsko hrišćanstvo (Sophian Christinaity), pleroma, rođenje nadčovečanskog (superhuman), koje je po njemu smisao evolucije, smisao zemlje. U tom tekstu on povezuje Dostojevskog i Vitmena, pa kaže da su oni bili proroci Veće i Uzvišenije Evrope (Greater and Higher Europe) i dali su dela Nadčoveka i socijalizma sveta, a Kont je pokušao da stvori religiju čovečanstva.

U nekim drugim tekstovima, u istom časopisu, Mitrinović daje izvesna određenja navedenih kategorija, recimo: da su serafimi anđeli socijalističke, univerzalne, trans-individualne svesti (New Age, 31. 4. 1921) iz čega sledi da je "serafičko" ono što je povezano sa takvom svešću – njen plod, ili rezultat. Ili, na primer, za pleromu kaže da ona više od totaliteta i harmonije koji je čine. "Ona je veza ličnosti sa njenom supra-personalnom i dubokom osnovom, sa Nad-dušom (Over-soul), saobraćanje duha sa univerzalnim životom" (The New Age, 10. 3. 1921). - brojevi časopisa The New Age, od 1907-22.

2) U nekim tekstovima dolazi kod Mitrinovića do izražaja i rasizam, kao u sledećim odlomcima. "Bela rasa čoveka, a ne neka obojena, postala je već i po proviđenju – a tako mora i ostati – osnov moć i prisustva, instrument moći i volje u Kraljevstvu (Kingdom – ne misli se na Kraljevinu Britaniju, D. P.). Volja zapadnog čovečanstva, volja Prometeja, mora biti – i samo ona to može biti – snaga muške ruke koja će poduprti titansko delo gradnje sveta. Zapad i njegova mehanika moraju biti inženjeri Kraljevstva; a njegov arhitekta, religija Kraljevstva... ona mora za celo čovečanstvo biti Arijska, Prometejska, Solarna religija" (The New Age, 3. 3. 1921). "Bela rasa čovečanstva, arijsko, logoičko čovečanstvo, je entelehija svetskog-organizma, formalna determinanta organizacije sveta; stoga je potrebno i da ostale ljudske rase postanu logoičke, arijske, probuđene, nužno je i deificirajuće da bela i vodeća rasa postane sveopšte ljudska, supra-arijska, pleromatička (The New Age, 10. 3. 1921).

3) Međutim, na drugim mestima (recimo, u platformi iz Minhena Arijska Evropa, feb. 1914.), ili u nekim tekstovima, takođe u New Age-u (na primer, 21. 10. 1920), kad govori o arijskom duhu Evrope ili arijskoj Evropi, Mitrinović misli na najbolje zasade evropskog duha i volje, a ne na to da Evropa ima neki arijski duh koji joj daje posebna prava u odnosu na neke druge, niže regione ili rase (vidi sledeći odeljak o kritici kolonijalizma). Tu "arijsko" znači postupanje i opredeljenje vođeno racionalnom voljom, nasuprot instinktivnom nasilju. Pod arijskim Mitrinović nije zastupao neku rasističku tezu (kao što će biti u rasističkim teorijama nacizma, nešto kasnije). Evo kako on to opisuje u nacrtu prvog proglasa Međunarodnog godišnjaka za kulturnu politiku 'Arijska Evropa': Samostvaranje bogočoveštva Evrope, prvog čovečanstva koje će izgraditi sopstvenu kosmogoniju rasa, zadatak je sadašnjice kojim se utemeljuje budućnost i sazdaje svet; Evropa treba da postane arijska, novoarijska - slovensko-germansko-latinsko-anglosaksonska, preporođena najboljom sopstvenom istorijom i novooživljena indoarijskom i slovenskom dušom bogunalične čovečnosti. Čovečanstvo Evrope, civilizacija i kultura zbratimljenih i ujedinjenih naroda Evrope — tako se ni neki nearijski narodi, kao što su Mađari, Finci, kao ni svuda razasuti Jevreji, ne mogu isključiti iz samostvaranja Evrope — biće prva osnova budućnosti, celog arijskog sveta, uključujući Ameriku i Australiju; i Indije i cele bele rase. Ta kosmogonija Evrope, čovečanstvo evropskih i slovenskih naroda, koje samo sebe preobražava i ujedinjuje, zbratimiće se u svojoj volji za jednim Bogom sveta, i ujediniće se radi poboljšanja održavanja života; ali, to čovečanstvo može se samostvoriti jedino u Savezu evropskih republika... (ceo tekst).

U pismu Verharenu (u leto 1914, kad je već počeo rat i Mitrinović stigao u Britaniju), Mitrinović ističe da ima u vidu "ujedinjenje najslobodnijih i najduhovnijih vođa čovečanstva"... Vreme je da se sve rase i klase, sve države i svi kontinenti počnu ujedinjavati... nova civilizacija ne može ostati germanska ili latinska, slovenska ili anglosaksonska. Novi antropološki i kulturni tip Evropejca i Čoveka u formaciji je: tip Novog Arijstva. To će biti ukrštanje, međusobno dopunjavanje i usavršavanje, velika sinteza...

Mitrinović će se i u kasnijim tekstovima (u časopisu The New Age, 1920 i New Britain, 1933) mnogo puta koristiti "arijstvo" i "arijevsko" (nekad kao koncept, nekad kao metaforu, ili simbol), sa varijacijama u pristupu i značenju, za čiji prikaz bi bila potrebna posebna studija.

4) U vezi sa arijevstvom, treba napomenuti da je kod Mitrinovića posebno složen bio dualizam arijevstva i jevrejstva (tj. različito formulisan, u različitim tekstovima). a) Naime, u nekim tekstovima (The New Age, 18. nov. 1920) ističe da on ne pripada anti-semitskoj školi, niti je orijentisan pro-arijski na nekoj šovinističkoj, plemenskoj, ili rasnoj osnovi, pa zaključuje: Ono što izgleda kao anti-semitizam u ovim beleškama, ispoljava se kao slučajna posledica pro-arijanstva; mi smo, naime, anti-semiti samo onoliko koliko su Jevreji anti-arijevci. b) Na drugim mestima on se zalaže za asimilaciju Jevreja u arijevstvo, ali ističe i to da za Jevreje postoji alternativa: stvaranje jevrejske države (tj. povratak u Palestinu), ili asimilacija (tj. integrisanje u arijevstvo). Ovo su bila njegova promišljanja oko 1920, ali vidimo da u to vreme on govori i o protestu protiv kolonijalnih nepravdi (The New Age, 21.10.1920). Pored toga, Mitrinović je kasnije (1933) ukazivao na nacistički anti-semitizam i druge Hitlerove akcije, koje je on sada video kao glavnu opasnost po Evropu i njeno arijevstvo, kako ga on shvata. 5) Na bitne razlike između Mitrinovićevog i rasističkog shvatanja arijstva ukazuje i Palavestra: Bitnu komponentu u Mitrinovićevoj koncepciji arijstva čini vaseljenska misao zbližavanja i prožimanja. On uvereno i ponosno objavljuje: „Glavni zadatak tog pokreta će biti: sveobujmljujuća i preobražavajuća, oživotvoravajuća i uzvisujuća kritika ideja o čovečanstvu i njegovom životu, isticanje jednog ideala svetske kulture"; to će biti „kulturna politika bogočoveštva" koja znači sveopšte „preobražavanje iz osnova i sveobuhvatno stapanje, jedno svezahvatajuće integrisanje", čiji je idealni cilj „svečovečanska ideja i ideja celovite Evrope, ideja svetske države i večnog mira, ideja bogočovečanske društvene pravičnosti u dubine života" (Arijska Evropa, feb. 1914). Sve kasnije rasističke teorije, koje su se, kao i Mitrinovićeva utopijska vizija sjedinjenog čovečanstva, oslanjale na rasističke ideje devetnaestog veka, posebno na Čemberlena, bile su zasnovane na suprotnim postavkama, podrazumevajući beskompromisno očuvanje rasne čistote. Nacistička ideologija „više rase", germanstva i arijstva predodređenog za vladanje nad masama „nižih ljudi", neurotično je odbacivala svaku mogućnost mešanja nemačke nacije s drugim narodima (Dogma i utopija D. Mitrinovića, 2003., str 250).

Biografija i akcije

Ideje, vizije i inicijative

Mitrinovićevi tekstovi

Sećanja savremenika

Uticaji i ukrštanja

Predavanja fondacije Mitrinović

Bibliografija

Spomenik