Ekološke ideje

Iz tog – holističkog – ugla (jedinstvenog čovečanstva sa njegovim objedinjenim moćima poimanja), Mitrinović vidi ne samo ulogu nauke, nego i političkog uma i volje – kao sagledavanje odgovornosti svih za sudbinu sveta; u odsustvu toga sve će biti prepušteno pukoj sili, ili pravu jačega, a gorući problemi čovečanstva (pre svega oni koji se tiču životne sredina) biće prepušteni slepoj sudbini. Ukoliko nema i ne bude svesno shvaćena nearbitrarna zajednička odgovornost za svet – koja podjednako počiva na svakoj rasi i naciji, u skladu sa njenim genijem, situacijom i istorijom – onda ne ostaje ništa drugo nego da se sva pitanja prepuste čistoj sili. Onda će to pravo (sile) biti ono koje će se uspostaviti, a svaki sila da se opstane i dominira postaće opravdana (The New Age, Sept. 9, 1920.).

Ekološki problemi su izričito osvešćeni u objavi iz 1931. Određeni problemi, kao što su populacioni, regionalno i rasno osipanje, rasipanje ili zloupotreba prirodnih i humanih resursa i genetike, ne smeju se više prepustiti slepoj sudbini. Došlo je vreme kad ljudska rasa ne samo može, nego i mora da preuzme inteligentnu kontrolu nad vlastitom sudbinom. Takva kontrola podrazumeva, do sad nečuvenu, saradnju kulturnih radnika iz različitih resora (“Integration of Europe,” London 1931.)

Slične su i ideje iz Mitrinovićevih tekstova objavljenih u čas. New Britain Weekly, (maj–juli 1933.).

• Moramo reformisati našu ljudsku sredinu, našu civilizaciju, tako da svet postane svet za čoveka, civilizacija koja se brine za besmrtnu suštinu pojedinaca koji je čine.
• Naša planeta mora biti uređena kao naš ljudski dom.
• Ukoliko imperijalizam Nauke i diktatura Tehnologije ne budu suzbijeni i dovedeni u organsku i humanu funkciju, budućnost čovečanstva biće očajna...
• Naš svet je istorijski postao jedan svet. Mi otkrivamo da je naš svet zajedničko domaćinstvo jedne vrste. Naše kraljevstvo postaje zajedničko dobro (commonwealth) i porodica, republika, zajednička stvar. Organizacija i poštena deoba su neophodni i za našu duhovnu dobrobit i za naš materijalni opstanak.