Pisma Gutkindu i Verharenu

Mitrinović — Erihu Gutkindu [27. VI. 1914.]

Gospodin Erih Gutkind-Folker

Arijska Evropa               27. VI. 14.

Veoma poštovani i dragi gospodine,

Vi mi zacelo nećete zameriti što se ovim poduhvatam da Vam pišem kao nepoznat i da Vas zamolim za dve pomoći; gospodin Vasilij Kandinski ohrabrio me je da Vam se neposredno obratim, on mi je štaviše ukazao čast, kako se nadam, kroz nagoveštaje o poštovanju koje gajim prema ideji Vašeg dela i o mojoj odluci da se stavim u službu te ideje i da Vas na osnovu te ideje zamolim za saradnju i zajednička obrazloženja.

Ovu hrabrost da Vam uputim ovu svoju molbu — dve molbe: jednu akutnu, drugu bitniju — daje mi slika o Vama, istinski dostojna poštovanja, koju mi je o Vama predstavio gospodin Kandinski, i o Vašem nedavnom sudelovanju u organizovanju jednog svečovečanskog malog bratstva u svetu najdostojnijih nosilaca današnje kulture; naš zajednički prijatelj, koliko smem da pretpostavim, plemeniti gospodin Kandinski, koji je, pored gospodina Đovanija Papinija (filosofa iz Firence), glavni pokretač u akciji, o kojoj bih sada u najogtštijem i najbitnijem smislu želeo da Vas obavestim, obratio mi je pažnju na Siderično rođenje i toplo ga preporučio; ta knjiga je, poštovani gospodine, na moju sreću, pored onoga najviše mojega na šta se oslanjam i čime se branim, postala knjiga koja me održava i uzdiže. Zahvalan sam Sideričnom rođenju kao malo kojem od mnogih mojih doživljaja Svečovečanstva, prilikom čitanja bio sam potresen i ozaren slično kao na prvoj izložbi Kandinskoga, koju sam doživeo i koja me je podstakla na jedno predavanje o njenom značaju za kulturu našeg prelomnog doba; toliko toga, što čak ni u samom sebi nisam mogao dovesti do svesti, razjasnilo mi je i učvrstilo Vaše delo. Zato se bez straha obraćam da bih Vas zamolio za pomoć u služenju Sideričnom rođenju; radi se o jednom predavanju, želim da ga najpre održim u Berlinu, predavanje koje bih želeo da bude široko i koje će pokretati sve oko sebe, što je povod moje trenutne molbe.

Želeo bih da u Berlinu održim mali ciklus od tri ili najboljem slučaju četiri predavanja, možda ovih sedmica, ili na leto, a najzad i početkom jeseni, o arijskoj Evropi u smislu prvog svečovečanstva, prve čovečanske kulture i prve svetske države. Ta predavanja trebalo bi da govore o današnjoj kulturi, naročito arijskoj, u smislu celovite Evrope Solovjeva, države evropskog bogočoveštva, o razvijanju ideje jedne svearijske, evropsko-američko-indijske kulture koja mora biti osnov Svečovečanstva i budućnosti. Što se tiče nosilaca tih ideja o čovečanstvu i budućnosti, želeo bih da govorim o slavenskom pogledu na kulturu, kao o prvoj kulturi koja preobražava i sjedinjuje latinstvo, germanstvo i anglosaksonstvo, dakle, o Dostojevskom i Tolstoju, Solovjevu i Kropotkinu; i o značaju ruske revolucije za čovečanstvo i budućnost. U drugom predavanju želeo bih da govorim o značaju i veličini evropskih tražilaca budućnosti i o kulturnoj celovitoj Evropi, o mirovnom pokretu, radničkom pokretu, ženskom pokretu, antipatriotskim pokretima, sve to shvaćeno celoevropski i svearijski i pragmatično u smislu budućnosti čovečanstva; u trećem predavanju želeo bih da govorim o religiji i filosofiji, literaturi i kritici koje zasnivaju budućnost, dakle, o X. St. Čemberlenu, Otokaru Bžezini, Đovaniju Papiniju, Fricu Mautneru i njihovom delu; u četvrtom o Kandinskom i utemeljenju sveevropskog čovečanstva kroz novu umetnost — slično predavanje je bilo upravo ono koje sam održao povodom kolektivne izložbe Kandinskoga. Ista predavanja želeo bih zatim, prerađena shodno dušama rasa, da održim u Moskvi i Petrogradu, pa u Londonu, Parizu i Rimu; kasnije još smeram da izradim pojedinačna predavanja o glavnim nosiocima mlade Sve-evrope, te da ih održim po drugim glavnim gradovima.

Hteo bih, eto, poštovani gospodine, da Vas zamolim da sa mnom i s gospodinom Kandinskim (u Berlinu bi vam mogao priteći u pomoć gospodin Hervard Valden, izdavač »Šturma«), ako to smatrate korisnim i ako Vam je moguće, da izvolite pripremiti ovaj ciklus predavanja — ili, mislim, bolje jedno nego nijedno; ali u dva bi se sve moglo sabiti; bila bi mi istinska sreća i čast ako biste nekim slučajem došli u Minhen i ako bismo mogli podrobnije i određenije da porazgovaramo o tom poduhvatu. Tada bismo se mogli najbolje razumeti i u onoj bitnoj molbi, koju imam čast i slobodu da Vam uputim — o molbi mojoj, i gospode Papinija i Kandinskoga, za Vaše sudelovanje i saradnju u velikom međunarodnom godišnjaku za prvu svekulturu, i upravo gore pomenutoj i u suštini predstavljenoj Arijskoj Evroli.

Taj godišnjak će, verujemo sad, izaći ovde, u Minhenu, na proleće — trenutno smo u pregovorima s Delphin Verlagom — pod mojim glavnim uredništvom, u formatu časopisa o umetnosti, sada mislimo nešto većem po obimu do 500 stranica, i obilovaće umetničkim prilozima. Mislimo da možemo ostati pri prvobitnom imenu Arijska Evropa ili Osnove Budućnosti, mada se oslanjamo na nadu u dalje razumevanje sa sudeonicima u izdavanju i sa saradnicima, kao najznačajnijim i najvernijim ideji budućnosti u sadašnjoj Evropi i Arijstvu (uključujući jevrejstvo, mađarskofinski svet, celo belo čovečanstvo); potpuna kultura svekolike Evrope biće prvorazredna i najsuštastvenija bogočovečanska osnova sveljudstva, a uspešna akcija za vaseljenu na toj zemlji čovečanstva, ili kultura bogočoveštva mora se u suštini ograničiti na arijstvo Amerike, Evrope, Indije i Slovenstva, Australije, podrazumevajući i ostalo, ali pre svega arijstvo same Evrope. Taj godišnjak će biti posvećen osnivanju međunarodnog pokreta Ka čovečanstvu budućnosti kroz arijsku Evropu i neće ni u kom slučaju prezati od najbožanskije, istinske internacionalnosti; istočnoazijski svet bi, međutim, mogao značiti završetak tog utemeljivanja, pa se mora početi sa celovitom Evropom; pokret će biti pokret za obnovu obogotvorenja germansko-aglosaksonsko-latinskog čovečanstva putem jedne dolazeće i moderne bogočovečanske civilizacije slavenstva i Indije, pokret za prožimanje evropskih nacionalnih i rasnih kultura u svetemeljeću, američki i slovensko-indo-arijski sazdanu kulturu sve-arijstva. U Sideričnom rođenju vidimo stvaralačku kritiku sadašnjih ideja o čovečanstvu i verujemo da će njeno delovanje biti jedna religija dostojna svečoveštva i obogotvorenja pokreta, koji traga za civilizacijom.

Ovim koristimo slobodu, veoma poštovani i dragi gospodine, radi molbe da nam izvolite dozvoliti da — kao osnovnu i glavnu knjigu za izradu naše filosofije kulture svearijstva — uzmemo Siderično rođenje i da izvolite počastvovati gospodina Đovanija Papinija, gospodina Kandinskog i mene svojim pristankom na saradnju u organizovanju tog pokreta za prvo bogočoveštvo i u izdavanju Arijske Evrope.

Želimo da Vama poverimo vođstvo religije celovite Evrope; naša internacionalna kulturna politika, koja treba da postane sveobuhvatna, znači traganje za bogočoveštvom jedne svetske civilizacije; naša politika je utemeljenje slobodnog građanstva sveta; čak ni zemlja sveokončavajuće civilizacije svemoći ljudskog roda ne može biti duša svetskog ljudstva — temelj života dostojan našeg bogotraženja. Zemaljsko čovečanstvo sveta doživeće i svoje kosmičko novorođenje, izlivanje u svetsko svečovečanstvo sveopšteg života: njegova istorija ne može se završiti novim ledenim dobom. Poslednje, prvo i poslednje, istinsko bogočovečanstvo zemlje završiće svojim Sideričnim rođenjem i preobražajem u život vaseljene, a to sveopštesahranjivanje tela čovečanstva i smrt sveta biće božansko razrešenje poslednjih pitanja čovečanstva i stalnih potreba za rušenjem. Osim politike posvećivanja svečovečanstva u siderično rođenje, nikakva druga politika nije u krajnjoj istini dostojna svetskog čovečanstva — samo svetska kulturna pedagogija, odgajanje čovečanstva za oslobađanje od telesne zemlje, treba da bude religija dostojna svečovečanstva. Svako siderično rođenje postaje konačna istina o Bogu na zemlji te može da nastupi bogočovečanska svetska kultura.

Uvereni smo, poštovani gospodine, da ćete nas usrećiti svojim prijateljstvom i svojom saradnjom; smatraću da su glavni temelji naše svekolike revolucije za prvog Boga na zemlji, za republiku ili slobodno građanstvo Evrope, položeni ako budemo objavili Vaš, makar principijelni, pristanak na Arijsku Evropu ili Čovečanstvo budućnosti. Siderično rođenje izgleda zaista tako kao da o svojoj ideji ne treba da kažete više nijednu reč; u toj knjizi je zaista rečeno sve o sveistini, sve što je u osnovi bitno i što zrači životom; no danas se ) mora napisati deset knjiga da bi se ljudi prinudili na čitanje jedne jedine; narod ne shvata dubinu čitanja. Stoga bismo želeli da nas za prvi Godišnjak obogatite i ojačate novim tekstom Vaših poglavlja o religiji i metafizici; ali ako ostajete pri svom stavu da ne želite dalje pisati, molimo Vas za dozvolu da ta mesta sami sastavimo i nanovo odštampamo. Vašeg sudelovanja u pokretu — naročito u organizovanju nosilaca misli i života pokreta — ne smemo se ni u kome slučaju lišiti; a za pravo čitanje i skretanje pažnje na Vaše delo o našoj religiji, mi bismo se zatim sami pobrinuli — ako nam to izvolite dozvoliti. Ipak želim da Vas najponiznije zamolim za dozvolu da se za temelj našeg programa postavi Vaša religija celovite Evrope, religija potpunog oslobođenja i sveoduhovljenja, pogotovu za ovaj prvi Godišnjak gde će svi saradnici izložiti svoja gledanja na ceo svet i kulturu, čak i u slučaju da su pojedinačna istraživanja napisana pragmatično za ideju i organe ovog Godišnjaka. Biće mi velika radost ako se ostvari ono u šta sam slobodan da verujem: tj. da će celokupna revolucija pokreta arijskog ljudstva biti zasnovana na Sideričnom rođenju; s poverenjem se nadam, veoma poštovani gospodine, da ćete zato Vi primiti na sebe veliki deo organizovanja pokreta, i to onaj najznačajniji deo — deo beskrajne istine i potpune vere.

Nadam se da ću ubrzo u ovdašnjem časopisu »Religiozna kultura« (Religiose Kultur) moći objaviti naše pragmatično poimanje Vašeg dela, i to u jednom eseju ili članku gde ću evropskoj publici lično prvi put prikazati Knjigu naše religije. Kasnije ću to pokušati u ruskim, jugoslovenskim, francuskim i italijanskim časopisima; isto tako, pokušaću da deo obaveza prema Vašoj knjizi ispunim i kasnije jednim predavanjem o iskupiteljskoj radosti takve vere u Boga u najznačajnijim mestima arijstva. — Zaista sam spreman da Vam pružim obaveštenja o začetoj organizaciji i pripremanju ovog Godišnjaka; u haotičnom stanju našeg zajedničkog delovanja, dužnost sakupljanja saradnika i izrada Nacrta programa dosad je uglavnom bila samo na meni; diferencijacija će doći tokom razrastanja i dograđivanja, a stručni nosioci će po sopstvenoj savesti voditi pokret. Još bih želeo da Vam saopštim da je italijanska grupa antifilozofa i futurista — ukoliko ih cenimo i smatramo neophodnim za sveopšti pokret — sa gospodom Papinijem i Marinetijem prihvatila početak organizovanja i da su krugovi ruske revolucije pokazali veliku pažnju i dobrohotnost; ali do danas, teret onoga pozitivnoga — a istorija pokreta je u celini prevalila tek pola godine — počivao je samo na pet —šest prvih pokretača. Mi ćemo dole pomenutoj gospodi poslati naš Nacrt programa pokreta i prospekt Godišnjaka; za većinu te gospode zaista smo sigurni da će se prihvatiti saradnje ili sudelovanja u izdavanju Godišnjaka: Petru Kropotkinu, T. G. Masariku, Stan. Pšibiševskom, Ivanu Meštroviću, Maksimu Gorkom, Otokaru Bžezini, Leonidu Andrejevu, Knutu Hamsunu, Morisu Meterlinku, Emilu Verharenu, Anatolu Fransu, Bernardu Šou, X. Dž. Velsu, Dimitriju Mereškovskom, Ferdinandu Hodleru, Dž. St. Čemberlenu, Rudolfu Ojkenu, Anriju Bergsonu, Emilu Bartuu, F. C. S. Šileru, Džozefu Rojsu, Fricu Mautneru, Francu Openhajmeru, Davidu Kergenu, Otu Braunu, Vladimiru Burzevu, Gistavu Erveu, Žanu Žoresu.

Naravno, spisak saradnika, a pogotovo spisak izdavača i stručnih redaktora, biće definitivno i na zadovoljavajući način sastavljen tek kasnije, makar i s teškoćama; potpuno je razumljivo da neki od ove gospode neće prići, a druge tek valja zamoliti.

Upravo u smislu povezivanja nosilaca pokreta, cenimo da je Vaše sudelovanje veoma značajno i veoma hitno; hteo bih da želim da ćemo se uskoro zaista sastati ovde, u Minhenu, a to je nada u koju sam manje siguran nego li u nadu da pristupate zajedničkom radu; ali ako bi do susreta došlo zaista uskoro, to bi za mene bila najveća radost i sreća, a za ostvarivanje ove ideje, to bi bio jedan od pokretačkih i najtežih koraka napred.

Mitrinović — Emilu Verharenu [leto 1914.]

Monsieur,

zajedno sa gospodinom V. Kandinskim i uz pomoć nekolicine pravih i visokih slavenskih, germanskih i latinskih filosofa, političara, umetnika i kritičara, ja sam imao sreću i čast da izradim plan za jedan godišnjak za razvijanje sveljudske ideje u Evropi; na tom godišnjaku, koji bi bio velik obimom i izlazio bi na glavnim arijskim, a možda i na japanskom, kineskom i arapskom jeziku, sarađivali bi bivstveni kulturni stvoritelji svih nacija i svih životnih oblasti. Vaše delo je jedan od glavnih osnova evropske mladosti koja hoće da izazove u život jedan svečovečanski pokret za Prvo savršenstvo kulture i Prvi apsolutni i bogonaliki Život Zemlje; zato je moja dužnost kao glavnog urednika godišnjaka da Vas izvestim o zasnivanju našeg pokreta.

Naša je duboka želja i molba da prvi broj Arijske Evrope ili Osnova budućnosti donese Evropi i čovečanstvu jednu pesmu o bratstvu Evrope; taj veliki pozdrav Novom Ljudstvu pravo nam je i dužnost da čekamo od Vas.

Pri planovanju godišnjaka, u februaru ove najveće od dosadašnjih godina, mi smo se nadali da ćemo Vas — jedan član redakcije — ovoga leta posetiti u Belgiji; međutim je ovo bolna prilika da Vas sretamo kao pogorelca u Engleskoj. Ja sam nameravao uzeti slobodu da Vam pišem, makar potpuno nepoznat i bez posrednika; dobrim slučajem prijatelj i prevodilac g. Kandinskog g. m. Sadler stavio mi se na raspoloženje da me preporuči k Vama. Imao sam već visoku čast da Vam preko g. Sadlera predam pismo Blut-bunda kojim Vas moji štovani i visoki prijatelji g. g. Frederik van Eden i Erih Gutkind-Folker mole za učestvovanje u formaciji jednog Vrhovnog i opšteg vođstva Evrope i Sveta. Danas moram da Vas [nečitko] jednim preliminarnim objašnjenjem o tom ko je i šta hoće Evropska Mladost i to Sutrašnje Čovečanstvo od danas koje drži da mu je Ideja i Poduzeće dostojno Vašeg vodstva i saradnje. Imaju u stvari tri molbe za Vas i tri pitanja za vaše mišljenje i savet; uzdamo se da ćete nam pokloniti poštovanu i skupu pažnju.

Savez krvi: Bratstvo i ujedinjenje ljudi najdubljih životom i najčovečanskijih u krvi.

Nisu potrebne nove tajne organizacije za razmenu ideja i međusobno pomaganje, nije potrebno ni vaspitanje i nasilno traženje jednog Učitelja i Spasitelja; ali je nužno ljudstvu svemoćno i svuda prisutno bratstvo Nepobedive i Uzvišene Krvi, ujedinjenje najslobodnijih i najduhovnijih vođa čovečanstva. Evropa i Amerika su izgubile slovensku i orijentalnu veru u Večnost i Beskraj, i nemaju osećaj apsolutno kosmopolitski i kosmički. Savremeno čovečanstvo Zapada je jedno veliko stvaranje i posao, ali bez blagorodnosti u krvi i sna u duši; oni pak čija je krv vrela i silna i koji veruju u Boga i vasionu stoje van života i ne formiraju svet. Vreme je da se sve rase i klase, sve države i svi kontinenti počnu ujedinjavati u sveobujimanju čovečanstva i sveta u razdavanju, razlivanju užega života u širi i [nečitko]. Vreme je da se Zemlja pretvara u Čovečanstvo, da se narodi oblagorođavaju i da najbogatiji dušom vladaju svetom. Da bi se mase čovečanstva ujedinjavale i uzvisivale u Veri u Državu Sveta i Bratstvo Ljudskog roda treba vođe i nosioci čovečanstva da se ujedine u volji savršenstva i ideje o Bogu i Čovečanstvu.

Arijska Evropa: Internacionalni godišnjak, Revija, organizacija štampe i Politika Čovečanstva.

Ako možda i nije došlo vreme Čovečanstva bez Rasa, Apsolutnog Čovečanstva, došao je pravi Srednji vek, Druga trećina Kosmogonije Čovečanstva: otpočinje naših dana istorija Čovečanstva Rasa, pošto je kosmogonija nacija završila ratom za Osvešćenje Evrope i Arijstva. Svanjiva zora prvog potpunog ljudstva; Stari vek, istorija najužeg nacionalnog života, završen je. Postojaće od danas barem Čovečanstvo Evrope i Arijske i Bele Rase; sve su se otadžbine proširile i postale velike kao Evropa ili kao Zapadna hemisfera. Sutrašnja Evropa vodiće Politiku Čovečanstva u Evropi; nova civilizacija ne može ostati germanska ili latinska, slovenska ili anglosaksonska. Novi antropološki i kulturni tip Evropejca i Čoveka u formaciji je: tip Novog Arijstva. To će biti ukrštanje, međusobno dopunjavanje i usavršavanje, velika sinteza arijskih civilizacija u slavizovanu i amerikanizovanu Evropu. Evropa će ostati ime tek postati osnov čovečanstva, jer će ona izvesti sintezu slovensko-indijskog duha sa evropsko-američkim. Godišnjak i pokret koji planujemo biće filosofija te novoarijske kulture.

Parlament Nacija: Mir posle Rata Čovečanstva protiv Evrope mora biti zasnivanje Pravednog Društva i Evropske Države.

Pakleni rat bio je samoubistvo kapitalističkog društva i požar rasnih mržnji. Novi pacifizam mora biti akcija za međusobno upoznavanje i mešanje nacija; pravi pacifizam mora doneti, osim pravde narodima, i pravdu društvu. Republika i socijalizam, Savez i Politika Čovečnosti mogu jedini zasnovati Novu Evropu. Zato tu Veliku Evropu ne smeju praviti oni koji su vodili Sramnu Evropu pre rata i koji su hteli da se pokolje čovečanstvo. Kongres Mira mora biti ne Mir diplomatije nego Parlament Nacija i Zasnivanje Čovečanstva. Mir mora biti dostojan Prestrašnog Rata i mora posvetiti zemlje okupane krvlju ljudi: znači da ga moraju zaključiti najdostojniji i bitni predstavnici naroda, a ne slučajni i nedostojni predstavnici država. Najsilniji predstavnici evropskog i svetskog života i misli moraju voditi revoluciju svih naroda protiv svojih država; a to je sveta revolucija, neizbežna. Ti pak zasnivači budućnosti treba da se nađu, upoznaju, ujedine i posavetuju o Novoj formaciji Evrope.