Personalni savez

Sklonost da okuplja i da se udružuje, sa jednom brojem pojedinaca vođenih nekom zajedničkom idejom, bila je jedna od komponenti Mitrinovićevog duhovnog kontinuiteta - počev od života i rada u Bosni i Hercegovini (1905-1912), preko perioda u Minhenu, perioda u V. Britaniji, između dva rata, kao i posle II. sv. rata - iako su se okolnosti, ambijenti, grupe i povezujući činioci menjali.

U svim ovim primerima, on je ne specifičan način kombinovao intimno i javno, tajno i otvoreno, zamisao i objavu, mističke kategorije i utopijske zamisli, sa realnim predviđanjima.

1) U jedno vreme proces je uključivao okupljanje u konspirativnom vidu, ne-javna okupljanja i razmenu ideja, pa su neki od njegovih savremenika i saučesnika (u Bosni, Srbiji, ili Britaniji) bili skloni da ga nazivaju "rođenim konspiratorom". Između ostalih o tome govore Grejem (Stephen Graham, 1884-1975) i Filip Mere (Philip Mairet, 1886–1975), opisujući svoje susrete sa Mitrinovićem.

Slično, ali nešto drugačije, Mitrinovića, opisuje i Vots (Alan Watts, 1915-1973), kao i neki drugi, opisujući ga kao vrstu gurua i poredeći ga sa likom Gurđijeva (1872-1949 - delovao u Francuskoj, 1922-49), a navodi i predrasude nekih, koji su smatrali da se Mitrinović bavi crnom magijom. U svojim sećanjima Vots ne ispušta iz vida Mitrinovićevu dalekovidost - navodeći njegove opomene vezane za Hitlera, ili predviđanja ujedinjenja Evrope (Sabr. djela, III, 1990., str. 238 – odlomak iz Votsove knjige objav. 1972).

2) U drugo vreme (kad bi Mitrinović procenio da je za to došlo vreme), dolazila je na dnevni red objava programa i ideja široj javnosti, pokretanjem publikacija, javnim obraćanjima i skupovima itd. U to su spadala i različita javna društva ili grupe, počev od Narodnog ujedinjenja u Bosni, 1912., zatim okupljanja oko Osnova budućnosti u Minhenskom periodu (1913-4), pa do kasnijih u Britaniji, kao što su Adlerovo društvo, Jedanaesti čas, Nova Evropa, Nova Britanija itd. Pri tome, nije zanemarivana ni individualna komponenta. Naime, ovde je bila na delu dvostruka svrha ili aktivnost – ličnih razvoj i usavršavanje učesnika kao ličnosti, kao i uticaj ili izazivanje promena u društvu, njegovoj organizaciji i institucijama.

Shvatanje društva kao organizma, za Mitrinovića je značilo da društvo treba da bude tako organizovano da ostvari i kolektivno jedinstvo, tj. solidarnost, kao i autonomiju pojedinaca, jer će jedino tako društvo biti oslobođeno sukoba i ostvariti harmoniju. Pri tome, ovo načelo ne treba da bude ljudima nametnuto, nego da bude rezultat slobodne volje i međusobne saradnje pojedinaca.

Promena opštih prilika, odnosno sveta, povezana je sa promenom pojedinaca i savezom tako promenjenih pojedinaca. Da bi se postiglo organsko jedinstvo zajednice, potrebno je da pojedinci prevaziđu uske granice individualizma i uzdignu se do jedne više svesti, a to znači da postanu svesni da je dobrobit svih važna koliko i njihova vlastita, tj. da shvate čovečanstvo kao jednu veliku porodicu. Onaj ko je saglasan sa sobom, saglasan je s drugima, čovečnost uključuje uzajamnost. Upravo to Mitrinović je težio da razvije kod članova različitih grupa i udruženja koja je osnivao. Lična promena je jednako važna kao i društvena promena, da bi se neka zajednica zaista promenila nabolje.

U tom pogledu, Mitrinović je pre Kestlera, nastojao da nadiđe dvojstvo koje je Artur Kestler (1905-83) nazvao "logikom komesara i jogina" - u svom eseju "Jogin i komesar", objavljenom u Londonu, 1942. Naime, logika komesara je da je potrebno promeniti društvo, pa će se onda promeniti i pojedinci, a logika jogina je da treba najpre menjati pojedince, a onda će doći i do širih, društvenih promena.