Arijska evropa
Međunarodni godišnjak za kulturnu politiku
Nacrt prvog proglasa
Kulturni radnici, koji će se okupiti oko pokreta i godišnjaka Ka čovečanstvu budućnosti kroz arijsku Evropu, treba da budu glavni nosioci savremene kulture; pre svega evropske, slovenske i američke kulture, naročito ukoliko dublje žele svetsku kulturu budućnosti nego što u najjačoj meri nose savremeno čovečanstvo. Ti nosioci savremene kulture tragaju za budućnošću; bilo da su oslonci današnje politike ili religije, društva ili filosofije, umetnosti ili nauke, oni u pokretu za arijsku Evropu — koji istovremeno treba da bude pokret za svečovečansku svetsku kulturu i koji iz područja svoje akcije nipošto ne treba da izostavi arijsko čovečanstvo drugih kontinenata (prevashodno Amerike, Indije, Australije) — mogu imati dva polazišta koja zacelo moraju voditi istom cilju: cilju prvog bogočoveštva u istoriji, koje će biti otelovljeno u bogočoveštvu Arijaca i Bele rase. Bogočovečanska Evropa, dostojna svetskog čovečanstva budućnosti, kultura zbratimljenog latinstva, germanstva, slovenstva, združena sa vodećom u svetu civilizacijom Amerike, Indije i Australije (koje će se zbratimiti sa evropskoslovenskim čovečanstvom) — prvi je ideal pokreta. Njene dve polazne tačke su: pre svega svestrana borba u Evropi i u slovenstvu za sutra, za jednu kulturu dostojniju čovečanstva, borba koja, mada svestrana, nije sveobuhvatna i nije uspešna; jer je rascepkana na različite, oštro odvojene pojedinačne borbe. Drugo, istinsko rešenje opštečovečanskih kulturnih problema, produbljenje Evrope dostojne sopstvene čovečnosti, nije mogućno sve dok ne prestane samoubijanje Evrope u uzajamnim borbama i stalnoj opasnosti od rata. Narodi Evrope moraju se zbratimiti jedni sa drugima, kao i celina Evrope sa slovenskim svetom, sa Rusijom, Zapadnim Slovenima i Južnim Slovenima; svi pokreti u Zapadnoj Evropi i slovenskom svetu, koji tragaju za sutrašnjicom, sva kulturna stremljenja što uzvisuju arijsko i svetsko čovečanstvo, moraju se na mogućan način ujediniti i kroz zajedničku borbu učiniti uspešnim. Arijska Evropa postaće osnova prve bogočovečanske civilizacije, jer celo arijsko čovečanstvo, a posebno ono u Americi i Australiji, kao i arijski svet i Belo čovečanstvo Azije i Afrike, mogu da se oslone samo na Evropu, posvećenu kroz glavne događaje svetske istorije, i glavno stvaranje kulturne istorije; proglašavanje prava čoveka izvojevano je francuskom revolucijom; prvorodno utemeljenje bogočovečanstva izrasta danas u otadžbini Dostojevskog i Tolstoja. Anglosaksonska rasa se domogla materijalne vlasti nad svetom; nemački svet je svetostvaralačko sveobuhvatanje i prerađivanje istorije čovečanstva. Glavne osnove bogočovečanstva predstavljaće kulturna istorija Belog čovečanstva; arijski svet, naročito evropski, ima zadatak da objavi volju ljudskog roda za bogočovečanstvo, da postavi osnove politike svetske kulture, kulturne politike čovečanstva.
Ali, dok je ovaj komad zemljine kore (upravo onaj koji nosi zavičaje slovenskog, germanskog, latinskog i anglosaksonskog sveta) obogotvoren velikom i suštinski bitno istom civilizacijom, dok je čak cela zemljina kugla u velikoj meri postala čovečanski organizam civilizacije (materijalne obrade životnih namirnica, svetske privrede, saobraćaja), u dubljem duševnom životu savremeni ljudski rod ipak nije sveobuhvatni organizam svekolike Svetske kulture; civilizacija, kao materijalna kultura života, kao mudrost i svemoć održavanja života ljudske vrste, samo je telesna podloga bogočovečanskog života; kultura, kao prerađivanje zemaljskog čovečanstva u ideju o vaseljeni na Zemlji, jeste civilizacija unutrašnjeg života čovečanstva, jeste smisao i cilj istorije. Ali, ta unutrašnja civilizacija danas je i u Evropi najbolnije prazna i nemoćna, neistinita ili nezdrava, kao što je bila kod svih naroda i u svim vremenima, ne izuzimajući čak ni pasivnu Staru Indiju (kultura svetskog čovečanstva ipak će morati da bude bogočovečanska civilizacija, bezgranično plodna i besmrtno stvaralačka kultura); uz to, unutrašnja civilizacija svetske predvodničke Evrope, kultura Anglosaksonaca, Latina, Germana i Slovena, veoma je nejednaka, jer se rasna duša Evrope, arijska, indogermanska duša, obrazovala u neprijateljskim nacionalnim kulturama. Iako zajednički život i zajednička evropska duša postoji čak i u kulturi evropskog arijskog sveta — kao što, u izvesnoj meri, i celo Belo čovečanstvo, pa i ceo civilizovani svet, ima u osnovi jednu nerazličitu volju za kulturu — Evropa dosad zapravo nije imala zajedničko kulturno htenje, posebno ne ono za kosmogoniju arijstva: prastaro sveobuhvatno arijstvo bilo je stvoreno voljom istorije i nije bilo kosmos; današnje čovečanstvo, na prvom mestu indogermanski svet Evrope, dakle kultura Slovena prožeta kulturom Evrope, ono je čovečanstvo koje će svojom svesnom voljom zasnovati buduću istoriju svetskog čovečanstva, poslednjeg zemaljskog roda. Samostvaranje bogočoveštva Evrope, prvog čovečanstva koje će izgraditi sopstvenu kosmogoniju rasa, zadatak je sadašnjice kojim se utemeljuje budućnost i sazdaje svet; Evropa treba da postane arijska, novoarijska - slovensko-germansko-latinsko-anglosaksonska, preporođena najboljom sopstvenom istorijom i novooživljena indoarijskom i slovenskom dušom bogunalične čovečnosti. Čovečanstvo Evrope, civilizacija i kultura zbratimljenih i ujedinjenih naroda Evrope — tako se ni neki nearijski narodi, kao što su Mađari, Finci, kao ni svuda razasuti Jevreji, ne mogu isključiti iz samostvaranja Evrope — biće prva osnova budućnosti, celog arijskog sveta, uključujući Ameriku i Australiju; i Indije i cele bele rase. Ta kosmogonija Evrope, čovečanstvo evropskih i slovenskih naroda, koje samo sebe preobražava i ujedinjuje, zbratimiće se u svojoj volji za jednim Bogom sveta, i ujediniće se radi poboljšanja održavanja života; ali, to čovečanstvo može se samostvoriti jedino u Savezu evropskih republika; a ta republika evropskog arijskog sveta može se stvoriti samo u socijalističkom društvu; idealna država i idealno društvo ostaje ipak beskonačna sloboda svetskog građanstva. Pokret za arijsku Evropu, dakle, veruje da će ujedinjenje naprednih pokreta i institucija u Evropi, i u slovenskom svetu, približiti ujedinjenje naroda, kao što bi zbratimljeni narodi morali još više razviti svaki napredak; tako će se razmevanje naroda produbiti kad se društvima naroda učini pravda, kad narodi uistinu budu vodili politiku. Međunarodna politika arijske Evrope i unutrašnja politika njenih nacija nužno se moraju slagati; kao što će socijalna politika i kulturna politika prilikom samostvaranja Evrope biti jedno, kao što je, uostalom, slučaj sa svakom politikom koja veruje u bogočoveštvo. Tako život čovečanstva uslovljava njegove ideje, pa i jedan ideal može preokrenuti život čovečanstva; Arijska Evropa i njen pokret hoće da se čovečanstvo budućnosti ne stvara slepim nagonom istorije i sudbine, svetskim ratovima koji se svud pripremaju i svetskom civilizacijom, koja zapravo znači čovečanstva nedostojnu državu sa njenim pravom i njenom industrijom i njenom trgovinom; kulturno htenje slovenskog sveta i Evrope mora sopstvenim samostvaranjem utemeljiti kulturno čovečanstvo budućnosti; ideal Carstva Božjeg ili svetske kulture mora pokretati i voditi stvaranje budućnosti. Ideja o arijskoj Evropi je, dakle, kulturna politika čovečanstva, filosofija bogočoveštva, a ta politika svetske kulture može se voditi tako što će se u smislu kulturnog htenja čovečanstva proveriti i odabrati kulture naroda i oblasti kulture, i što će se sve zajedno preraditi i preobraziti. Osnovni zadatak pokreta biće dakle: sveobuhvatna i preobražavajuća, otvarajuća i uzvisujuća kritika ideja o čovečanstvu i njegovom životu, stvaranje ideala svetske kulture, posebno kulture Arijaca i Bele rase. Preobražavanje i sažimanje biće posao arijske Evrope, stvaralačka kritika čovečanstva Evrope; na osnovu vere u budućnost i u Boga u tom kulturnom htenju. Arijska kultura, koju Evropa mora stvoriti da bi iznova mogla da izgradi arijstvo i svet, mora da bude vera u Boga i poštovanje ideje Boga ili čovečanstva; svetska politika sutrašnjice mora da bude religija i filosofija, poezija i stvaranje Boga u čoveku, u duši.
Ta svearijska kulturna politika bogočovečanstva biće, dakle, temeljna prerada i sveobuhvatno sažimanje, integralizacija koja će obuhvatiti svet, pre svega čitav arijski svet sa Belim čovečanstvom, bogočovečansku Evropu sa indoiranski i slovenski izgrađenom civilizacijom sveevropske republike, i to kao stvaralačka kritika savremenog sveta i svetske istorije; to je integralizacija, tj. kritika pokreta i institucija Evrope, Amerike, slovenskog sveta i Indije, koji utemeljuju budućnost. Ukoliko je čovečanstvo sveta ili svekultura božjeg carstva u sadašnjem arijskom svetu već sadržana u idealu kulturnog htenja — svečovečanska ideja i ideja celovite Evrope, svetske države i Večnog mira — ideja bogočovečanske društvene pravde već postoji, a postojala je i dosad, od pravremena kulturnog htenja, ponekad čak dugotrajnije i životnije; sadržala se u različitim i mnogobrojnim pokretima za čovečnost ili u potrebama za tim pokretima; danas svakako postoji jače nego ikad ranije — ideja socijalizma jedna je od najvećih sila našeg čovečanstva; potreba za svetskim mirom nikad nije bila dublja i preča nego danas; ali opšti prevrat u sadašnjosti, koji bi mogao imati definitivnog uspeha i utemeljiti osnovu za svetsko čovečanstvo pomoću slovenskoameričkoindijskoevropskog arijstva, nije moguć za sadašnje pokrete čovečanstva. Da bi se ti pokreti, koji nužno moraju biti međunarodni — tj. svetski pokret za mir, radnički pokret, i drugi politički, socijalni i kulturni pokreti — učinili osnovom prvog svečovečanstva, celovite Evrope i celokupnog arijskog sveta, moraju se sve revolucije stopiti u jednu revoluciju čovečanstva; neophodna je jedna svetska organizacija svih revolucija za bogočoveštvo, ujedinjenje i jačanje svih bogotražilačkih pokreta u arijstvu i u svetu kako bi postali nadmoćni i sposobni da pobede. Ali, svi ti pokreti moći će da — razaranjem — ostvare svoje delo tek onda kad njihovo delo odobri i podrži celina njihovih nacija i država, sama masa narodna; mora se povećati ljudska solidarnost naroda, njihova svest o Bogu u tim pokretima, koji izazivaju prevrate u državama i društvima. Zbog objedinjavanja tih revolucija i bratimljenja nacija potrebno je, dakle, uzajamno poznavanje i razumevanje, uzajamno poštovanje, istinska ljubav; treba, dakle, u smislu integralne revolucije za celovitu Evropu i za arijsko i belo čovečanstvo, i u smislu svekulture zemaljskog čovečanstva, stvoriti religiju bogočoveštva; jer je kulturna volja svečovečanstva, i ideal svekulture ljudskog roda prva istina vaseljene i čovečanstva, svesmisao dostupan ljudskom razumu i ljudskom srcu. Religija svekulture čovečanstva moraće da preobrazi sve revolucije za bogosličnost čovečanstva u jedinu revoluciju za Carstvo Božje, za punu veličinu svečovečanstva i svetske kulture; svetski pokret za mir, sa pokretom za socijalističku državu i društvo, sa svim revolucijama Evrope i sveta i sa revolucijom za bogočoveštvo Rusije, biće revolucija za Boga na zemlji; svi pokreti, koji žele da budu dostojni arijske Evrope, moraju biti dostojni svetskog čovečanstva, biti radna i pobedonosna, u život utkana religija; prva bogočovečnost mora se ostvariti u Evropi kao celini; ono što celoj Evropi — delu današnje zemlje u kome je Bog svakako najprisutniji — toliko nedostaje, jeste vera u Boga u čovečanstvu, religija kojoj se ona priklonila pre tolikih stoleća: hrišćanstvo.
Da bi se ta politika bogočovečnosti i ta religija kulture mogli zasnovati kao revolucija za bogočoveštvo, ljudstva moraju pripremiti ili nastaviti današnje revolucije u Evropi i u slovenskom svetu, ujediniti svoje borbe u zajedničku sveopštu borbu u sveobuhvatnoj revoluciji za svečovečanstvo arijskog sveta; borci i vođe, nosioci života i tvorci ideja moraju postati jedinstvena vojska Evrope i jedno vođstvo. Narodi, kao neposredni nosioci života, taj ljudski okean celokupne Evrope, moraju se sami preobratiti i ujediniti za to čovečanstvo arijske Evrope, protiv volje država koje pripremaju svetske ratove i održavaju stari kapitalistički poredak; a za to je potrebno poverenje i vera u celovitu Evropu. Da bi mogla služiti tom organizovanju sveevropskog naroda, i organizacijama za prevrate u traženju budućnosti, da bi se pomoglo stvaranju ideala revolucija koje tragaju za čovečnošću, grupa kulturnih radnika što žele da izdaju godišnjak Ka čovečanstvu budućnosti kroz arijsku Evropu, teži za slobodnim svetskim parlamentrm ideja, koji će sa stanovišta svetskog čovečanstva ostvariti kritiku svetske istorije i života arijskog sveta i čovečanstva, i razviti jednu svečovečansku kulturnu politiku.
(Sabrana djela, knj. 2., Svjetlost, Sarajevo, 1991., str. 196-202 - neobjavljen rukopis u arhivu NAF, tekst na nemačkom, leta 1914., u Minhenu – prevod Dušanke Maricki)