Šume u Litvaniji – Kako sam preleteo VEEELIKU ŠUMU

Aleksandar Diklić

Kuća koju smo rezervisali, nalazila se u šumi, pedeset metara od aerodroma, ali je šuma tako visoka i gusta da aerodrom iz kuće ne može da se vidi. Kroz šumu može lepo da se šeta, ujutru po, kao mokar sunđer, vlažnoj mahovini, ali su vrlo brzo patike skroz pune vode, a nogavice mokre do kolena.

Kad otopli, preko dana, šetnja se pretvara u borbu protiv muva, osa, pčela, bubamara, pauka i paučine i svakakvih drugih insekata od kojih odbrane nema. Na kraj šume ne može da se stigne, ma koliko dugo hodali, ni stazicama ni van stazica. Tako izgleda šuma iznutra.

A odozgo?

Šuma oko aerodroma, uz vazduha uopšte ne izgleda tako velika. Oko šume su pašnjaci, njive pod žitom koje nije požnjeveno, sela, gradići, reka Nemuno, pa opet šume i tako redom.

Vetar je duvao skoro svakodnevno, jačine od 20-30km/h. Pri tako jakom vetru, nije bilo lako ostati u vazduhu. Poneko bi se otkačio iz šlepa kad bi naišao na dobro dizanje i pre nego što se dostigne visina od 600m iznad terena, sve dok jednog dana na brifingu nije stiglo upozorenje direktora takmičenja Vitasa Mačiulisa, da nije dozvoljeno da se otkači ranije, već da piloti moraju da čekaju na znak šlepera, koji će sve da dovedu u zonu otkačinjanja.

Obično na mestu otkačinjanja dizanja nije bilo. Kad bi neki jedriličar našao pozitivnu nulu i lagano penjao, svi bi se skupili ispod njega u istom stubu i čekali da termika bolje proradi, tako smo se jednog dana svi našli u istom stubu od 600-800m visine. Ta mesta prve termike i ranih stubova nalazila su se uz reku, uz aerodrom ili pored grada, ali obično na ivici šume.

Južno od zone otkačinjanja je gradić Birstonas, a još južnije od njega je malo veća šuma. Dok se većina borila da ostane u nekom minimalnom dizanju u zoni otkačinjanja, dve jedrilice odoše pravo na sred te šume, oko 4km u daljinu, pratio sam ih pogledom, da vidim šta će biti, a one došavši uznad neke vrtače, nagnuše se u oštrom penjućem zaokretu i nastaviše da penju u mnogo jačem stubu nego ostala većina. Znaju i šta i gde treba i kako treba.

U Litvaniji ima dosta šuma. Najveće su čak i vidljive na karti Litvanije i Evrope. Jedna takva, nalazila se posred prvog kraka maršrute drugog takmičarskog dana. Toliko je velika, da se sa visine iz jedrilice na jednoj ivici šume, jedva vidi suprotni kraj po dobroj vidljivosti. Na karti sa razmerom, promeri su 15km uži dijametar, a 30km duži dijametar, toliku šumu iz vazduha video sam po prvi put. Da su baze oblaka visoke, lako bi se mogla preleteti, ali baza je uglavnolm oko 1000m. Nad šumom ima nekih malih kumulusa koji obično nestanu kad im se približimo.

Po sred te šume, aerodrom, betonska pista dužine više od 2km, ali nigde ni jednog aviona, ni kamiona, ni pokreta, a ni puta kroz šumu: napušteni aerodrom Kazlu Ruda, sovjetski rezervni glavni štab iz prošlih vremena, a u šumi praktično jedino mestio gde bi moglo bezbedno da se sleti u slučaju nužde, samo posle tog sletanja, zemaljska ekipa teško da bi našla put do vojne baze, ne zna se ni u kakvom je stanju pista, ima li od koga da se očekuje pomoć itd... Baš nad aerodromom, naiđoh na neko slabo dizanje koje mi je omogućilo da preletim tu veliku šumu, kolika šuma, toliki i podvig. Sledećih dana, šuma Kazlu Ruda nije predstavljala problem, leteli smo iznad mnogo većih.

Napušteni aerodrom Kazlu Ruda, sovjetski rezervni glavni štab iz prošlih vremena

Poljske šume su još mnogo veće, vide se jasno i na karti Evrope, leteli smo i nad njima. U sred jedne, nalazi se tromeđa izmedu Belorusije, Litvanije i Poljske. Nad takvom šumom, jedriličar ne vidi kraj ni na koju stranu u krugu od 360 stepeni, a maršruta ide posred šume. Ipak, dizanja nisu retka, obično se nalaze iznad proplanaka, na ivici jezeraca, iznad retkih malih naselja, takoreći gde god fali neko drvo, tu ima dizanja.

Šuma se sporo zagreva, pa sporo i odaje toplotu, tako da navodno predstavlja dobar izvor kasne večernje termike. Jedino što nema mesta za sletanje, no bez obzira na to, niko ne zaobilazi, već svi lete preko šume, samo ne treba okasniti, jer, iako kažu da predveče kasna termika nad šumom drži, dizanja su nesigurna, a rizici veliki, posebno u finalnom doletu kad se i leti relativno nisko.

Nastavak sledi: Gde da se sleti u u velikoj nuždi, kad jedriličar iscuri?.

Dosadašnji komentari

Dodajte komentar, utisak, primedbu itd.

Changing LINKS