Cilj ove monografije je da se
u klasi dopustivih funkcija X(t) odredi jedna x(t) za koju je funkcional
oblika
I[X(t)] = bòa
L(t,X,dX/dt) dt
minimalan. Za izohrone varijacione
probleme granice integralnog funkcionala a i b su zadate konstante. Dopustive
funkcije X(t) pripadaju klasi C2 i vazi
| X(t) - x(t) | < e,
| dX(t)/dt - dx(t)/dt | < e
u odgovarajucem intervalu nezavisno
promenljive za dovoljno malo pozitivno e.
Za neizohrone varijacione probleme granice integralnog funkcionala a i
b su pokretne. Dopustive funkcije X(t) pripadaju klasi C2 i
vazi
| X(t) - x(t) | < e,
| dX(t)/dt - dx(t)/dt | < e,
| d2X(t)/dt2 - d2x(t)/dt2 |
< e.
Neizohrona varijacija funkcije Dx
se koristi za resavanje neizohronih varijacionih problema. Dobro poznat
aproksimativni izraz neizohrone varijacije funkcije je dovoljan samo za
nalazenje uslova stacionarnosti funkcionala sa pokretnim granicama. Zato,
aproksimativni izraz neizohrone varijacije funkcije kiji je dobijen i koriscen
ovde, sadrzi sve male velicine prvog i drugog reda. Za neizohrone varijacione
probleme: jedan od dovoljnih uslova je Lezandrov dok su drugi zasnovani
na proizvoljnim resenjima odgovarajuce Rikatijeve jednacine.
Resen je problem odredjivanja
ekstremale minimalne duzine koja spaja dve fiksirane granicne funkcije.
Resen je i problem brahistohrone sa pokretnom gornjom granicom na dva nacina.
Za isti problem sa nadjena i dva priblizna resenja koriscenjem Ricovog
metoda. Resen je i problem odredjivanja kretanja sa pokretnim granicama
za koje je dejstvo po Hamiltonu u minimumu. Takodje je analiziran problem
odredjivanja krive sa jednom pokretnom granicom cijom se rotacijom oko
apscise dobija obrtno telo minimalne povrsine omotaca.
KLJUCNE RECI:
funkcional, dopustiva funkcija,
ekstremala, izohrona varijacija, neizohrona varijacija, druga varijacija,
potrebni uslovi, dovoljni uslovi, priblizno resenje.
prikaz
knjige
©
Copyright ZADUZBINA ANDREJEVIC, 1998