Zaduzbina Andrejevic  
 
Biblioteka DISSERTATIO, knjiga br. 22
 
Goran Cobeljic
Paraliticka dislokacija kuka kod cerebralne paralize
 

 
SAZETAK
 
Cerebralna paraliza je stanje mozdane disfunkcije koje se karakterise neprogresivnim poremecajem motornih funkcija, tonusa, polozaja, koordinacije, osecaja ravnoteze. Pored navedenih, mogu postojati i poremecaji gutanja, govora, salivacije, vida, sluha, senzorni poremecaji, mentalni poremecaji, epilepticki napadi i dr. Ovo hronicno neurolosko stanje se ne moze efikasno spreciti, te broj pacijenata hendikepiranih cerebralnom paralizom ne opada, uprkos napretku medicinske nauke. Ucestalost pojave cerebralne paralize se krece izmedju 1 i 6 na 1000 rodjenih (6 promila) u svetskim razmerama, a u nasoj zemlji se godisnje registruje oko 500 ovakve dece. Od ovog broja njih priblizno 200 bi trebalo da se podvrgne operativnom lecenju.

Paraliticka dislokacija kuka je jedan od najvecih problema kod pacijenata sa cerebralnom paralizom i njena ucestalost je u proseku oko 20%. Nastaje kao posledica poremecaja misicne ravoteze izmedju jacih pregibaca i primicaca u odnosu na slabije opruzace i odmicace kuka. Prirodna evolucija ovog stanja je nepovoljna. Hod kod pokretnih pacijenata postaje veoma tezak, a nekad i nemoguc. Ako je dislocirana glava butne kosti oslonjena na karlicnu kost, stanje se komplikuje sekundarnim degenerativnim promenama na mestu oslonca i tegobama. Ako je dislokacija jednostrana, ona dovodi do sekundarnih deformiteta na karlici i kicmi (skracenja noge, kose karlice, skolioze, spondiloze). Ona otezava sedenje i odrzavanje ravnoteze pri sedenju kod nepokretnih, kao i odrzavanje higijene perinealnog predela. Moze biti pracena bolovima, pojavom rana od pritiska na kozu zadnjeg dela karlicnog pojasa, a cesce dolazi i do preloma natkolenice.

U ovom radu je istaknut znacaj i dokazana najveca vrednost tzv. preventivnog hirurskog lecenja. Istaknuta je mogucnost da se manje slozenim mekotkivnim operacijama spreci nastanak paraliticke dislokacije kuka kod pacijenata sa cerebralnom paralizom. Takodje su, i kroz analizu hirurskih postupaka koji se primenjuju u lecenju ovog patoloskog stanja, uspostavljene precizne indikacije za primenu odredjenih operativnih intervencija. Od operacija na mekim tkivima primenjuju se istovremeno postupci dezinsercije muskulature kuka, tenotomije muskulature primicaca kuka i po potrebi hirurski postupci na tetivama pregibaca potkolenice.

Ova, prvi put primenjena kombinacija postupaka koja do sada nije radjena u svetu, pokazala se izuzetno efikasnom u sprecavanju migracije glave butne kosti iz zglobne casice kao i u procesu repozicije dislocirane (subluksirane) glave butne kosti u acetabulum, tamo gde je proces migracije glave bio aktivan. Kada je stanje dislokacije definitivno i proces migracije nije vise aktivan, onda se uz mekotkivne primenjuju i kostani hirurski postupci i to samo kod pokretnih pacijenata. To su sledeci postupci: osteotomija karlice, osteotomija butne kosti i, nesto redje, aloartroplastika kuka.
 

KLJUCNE RECI:

cerebralna paraliza, paraliticka dislokacija kuka, operativno lecenje, indikacije za hirursko lecenje, mekotkivna preventivna hirurgija, hirurski postupci na kostanom tkivu.
 
 

prikaz knjige
 

Biblioteka DISSERTATIO
Zaduzbina Andrejevic

© Copyright ZADUZBINA ANDREJEVIC, 1998