Zaduzbina Andrejevic  
 
Biblioteka DISSERTATIO, knjiga br. 20
 
Radmila Stevic
Nastanak secerne bolesti kod starih osoba
 

 
SAZETAK
 
Razlikovanje secerne bolesti od fizioloskog popustanja glikoregulacije starih osoba predstavlja, do sada, neresen problem.

Cilj naseg istrazivanja je bio da se utvrde razlike izmedju fizioloskih i patoloskih promena u metabolizmu glikoze i na osnovu njih, prilagode testovi i kriterijumi za dijagnostiku dijabetesa, izmenjenom metabolizmu organizma koji stari, u cilju zauzimanja adekvatnog terapijskog stava.

Istrazivanjem su obuhvacene 173 zdrave, euglikemicne osobe, prosecne starosti 77.43+/-9.32 g. i 20 dobrovoljaca starosti 34.2+/-5.6 g. Kod svih je, posle odredjivanja glikemije nastinu i bazalnog hormonalnog statusa, uradjen test oralnog opterecenja sa 75 gr. glikoze uz pracenje glikemije, insulina, C-peptida i glukagona, a rezultati tumaceni na osnovu kriterijuma SZO.

Normalna glikoregulacija starih (27,7%), razlikovala se znacajno od one kod mladih (p < 0,05): glikoza se usporeno vracala na normalu, insulinski i C-peptidni odgovori su zakasnjavali i bili insuficijentni, a glukagonska sekrecija preterana i manje supresibilna. U izmenjenoj glikotoleranciji (34,7%), ove razlike su postajale znacajnije (p < 0,01), izuzev ukupne insulinske i C-peptidne sekrecije koje su bile slicne onoj u kontrolnoj grupi. Kod novootkrivenih dijabeticara (37,6%), mada bazalno vise (p < 0,01) ukupna, insulinska i C-peptidna sekrecija su bile normalne u poredjenju sa kontrolnom grupom ali znacajno vise nego u starih sa normalnom glikotolerancijom (p < 0,01), sto, uz hiperglukagonemiju, govori o suficitu pankreasnih kontraregulatornih hormona.

Rezultati ove studije ukazuju da ostecenju glikoregulacije prethodi poremecaj ravnoteze pankreasnih hormona i da visak glukagona moze biti jedan od uzroka fizioloske hiper-glikemije, ali i dijabetesa kod starih. Na osnovu dobijenih rezultata, predlozena je i korekcija prestrogih kriterijuma u tumacenju OGTT za stare ljude: normalna glikotolerancija karakterisala bi se glikemijama nizim od 6,8 mmol/L nastinu i 8,3 mmol/L u drugom casu opterecenja, a patoloska nizim od 8,3 mmol/L nastinu i izmedju 8,3 mmol/L, i 11,9 mmol/L u drugom satu. Dijabetes bi trebalo dijagnostikovati na osnovu bazalnih glikemija visih od 8,3 mmol/L, odnosno od 11,9 mmol/L u drugom casu od opterecenja glikozom.
 

KLJUCNE RECI:

starost, glikoregulacija, patoloska tolerancija glikoze, diabetes mellitus, oralni test opterecenja glikozom (OGTT), glikemija, insulin, C-peptid, glukagon.
 
 

prikaz knjige
 

Biblioteka DISSERTATIO
Zaduzbina Andrejevic

© Copyright ZADUZBINA ANDREJEVIC, 1998