Zbog toga sto je rec o odnosima koji su ustavno uspostavljeni pre relativno kratkog vremena, naucna obrada ove problemtike je vrlo oskudna. Zato je izvrsena, ne samo produbljena analiza normativnog materijala, vec i ocena odnosa izmedju normativnog i stvarnog u drustvenoj realnosti. Osnovna teza koju rad dokazuje je upravo u tome da se pokaze do koje mere su postavljeni institucionalni mehanizmi i politicke pretpostavke u SRJ omogucili ili obezbedili podelu vlasti, kao jednog od postulata demokratskog politickog sistema.
U celini, u ustavnom sistemu SRJ postoje brojne neusaglasenosti, nastale zbog asinhronije u donosenju ustava republika - clanica i Ustava SRJ. Zbog toga je, neophodno model organizacije vlasti potpunije i doslednije reorganizovati u pravcu jednog pravog modela parlamentarne demokratije.
Na osnovu svega toga, u zavrsnim
razmatranjima se daju argumenti za tezu da je u Ustavu SRJ prihvacen i
primenjen parlamentarni model podele vlasti i to u njegovoj kancelarskoj
varijanti. Za taj model stvorene su organizacione i ustavno-normativne
pretposatavke. Medjutim, pravo politicko znacenje ovog modela ce biti razvijeno
tek na osnovu prakse koja treba da usledi.
KLJUCNE RECI:
podela vlasti, jedinstvo vlasti,
Ustav SRJ, organizacija vlasti, legislativa, egzekutiva, jurisdikcija,
Savezna skupstina, Savezna vlada, federacija.
|
|