Sasa Filipovic: Neurofiziologija demencije (Sazetak)

U monografiji su prikazani originalni rezultati dobijeni ispitivanjem preko 200 nasih bolesnika sa razlicitim tipovima kognitivnih poremecaja. Pored prikaza sopstvenih rezultata, dat je i detaljan prikaz podataka iz do sada publikovane literature o EEG, kEEG i P300 KEP nalazima kod navedenih bolesti.

Kognitivni poremecaji, ukljucujuci i sindrom demencije, javljaju se kod velikog broja bolesti koje zahvataju centralni nervni sistem (CNS). Neurofizioloskim ispitivanjima moguca je neinvazivna evaluacija funkcionalnog stanja CNS. Medju ovim ispitivanjima posebno mesto imaju elektroencefalografija (EEG), kako klasicna tako i kvantifikovana (kEEG=frekventna analiza i topografski prikaz rezultata), i P300 kognitivni evocirani potencijali (P300-KEP).

Dominantni nalaz EEG ispitivanja je postojanje usporavanja osnovne aktivnosti uz povecano prisustvo generalizovane teta i delta aktivnosti kao i intermitetntno javljanje kracih grupa teta/delta talasa iznad temporalnih regiona. Ove promene pokazuju jasnu korelaciju sa tezinom demencije ali ne omogucavaju precizno razlikovanje izmedju normalnog starenja i rane demencije, kao ni izmedju razlicitih stadijuma demencije. Preciznija kvantifikacija navedenih zapazanja kao i njihova suptilnija statisticka analiza moguca pomocu kEEG metode. Pored toga kvantifikacijom EEG nalaza moguce je preciznije definisanje kriterijuma normalnosti, kao i egzaktnije pracenje evolucije bolesti. Topografskom analizom EEG moguce je jasnije neurofiziolosko definisanje podtipova demencija.

Latencije P300 KEP talasa (pre svega P3 talas i u nesto manjoj meri N2 talas) negativno koreliraju sa globalnim kognitivnim statusom i u celini su duze kod bolesnika nego kod zdravih ispitanika, s tim sto je kod dementnih bolesnika ovo produzenje najizrazenije mada bez razlike u pogledu vrste demencije. Osetljivost produzenja P3 latencije u dijagnostikovanju postojanja demencije bila je u nasem istrazivanju 75%. Kod nedementnih bolesnika varijabilnost rezultata je veca i na izvestan nacin odrazava razlicitosti u patoloskom procesu.

Na osnovu dobijenih rezultata, kao i diskusijom podataka iz literature, zakljuceno je da neurofizioloske metode predstavljaju pouzdane i pristupacne dijagnosticke testove koji se mogu siroko primenjivati kako u istrazivackom, tako i u rutinskom klinickom radu.

KLJUCNE RECI:

demencija, neurofiziologija, Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest, Huntingtonova bolest, cerebrovaskularne bolesti (vaskularna demencija), multipla skleroza, povrede glave, elektroencefalografija, P300, CNV.

prikaz knjige

Biblioteka DISSERTATIO

Zaduzbina Andrejevic