Osnivanje Medicinskog fakulteta

Osnivanje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Kada je 1876. godine dr Josif Pancic postavljao pitanje formiranja Srpskog Univerziteta iz tadasnje velike skole istican je veliki znacaj, u okviru "Universitas literarum et Universitas scientarum Serbiarum" , osnivanja i Medicinskog fakulteta.

Najvatreniji pobornik osnivanja Medicinskog fakulteta, i jedan od osnivaca, prof. dr Milan Jovanovic- Batut jos 1898. i 1899. godine je dokazao da je Medicinski fakultet neophodna potreba svake zemlje i svakog naroda, pa pa se to jasno odnosilo i na Srbiju i srpski narod. Isticao je, kao retkost, da u to vreme u Evropi jedino jos Srbija, Crna Gora i Bugarska nisu imale svoje medicinske fakultete. Domaci Medicinski fakultet je potreban ne samo nauci uopste i medicinskoj struci posebno, vec i lekarima za njihovo usavrsavanje posle zavrsenih studija, a sve to je potreba naseg naroda, kako radi sprecavanja bolesti, odbrane zemlje u slucaju rata, tako i u slucaju drugih nesreca i uopste radi odrzavanja zdravstvenog stanja nacije.

Te iste 1898. godine Narodna Skupstina Srbije donela je odluku da se Velika skola u Beogradupodigne na nivo Univerziteta I odredila specijalnu komisiju iz sastava Srpske akademije nauka i Velike skole u kojoj je jedan od clanova bio i dr Milan Jovanovic - Batut. U predlogu ove komisije, na insistiranje dr Batuta usle su I odredbe o osnivanju. Pored ostalih, i Medicinskog fakulteta , u skolpu beogradskog Univerziteta. Zakonom iz 1905. godineVelika skola u Beogradu podignuta je u rang univerziteta , ali jos uvek nije doslo I do osnovanja Medicinskog fakulteta.

Razocaran ovakvim stanjem dr Batut je mobilisao Srpsko lekarsko drustvo i na odlicno dokumentovan nacin uspeo da lekarima - clanovima drustva I tadasnjim prosvetnim vlastima dokaze neophodnost osnivanja Medicinskog fakulteta u beogradu, kao iI cinjenicu da ne samo da postoje svi uslovi za osnivanje, vec i za kvalitetan rad ovog fakulteta. Na kraju, uz nesebicnu pomoc ministra prosvete Stojana Protica 1914. godine na predlog komisije koju su sacinjavali dr dr M. Jovanovic - Batut, dr V. Subbotic I dr E. Mihl, posle obilaska 17 evropskih fakulteta, Skupstina Srbije donosi odluku o otvaranju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Da nije neposredno po tome doslo do I svetskog rata beogradski Univerzitet bi, pored ostalih, imao u svom sastavu i Medicinski fakultet.

Prvi svetski rat omeo je izvodjenje plana o osnivanju fakulteta i tek po okoncanju rata 1919. godine, narocitim zalaganjem ministra prosvete Ljube Davidovica doslo je do izmene zakona iz 1905. godine I uneta je klauzula da izmedju ostalih i Medicinski fakultet ulazi u sastav Univerziteta u Beogradu. Tako je stvorena zakonska osnova na osnovu koje je Senat Univerziteta 1919. godine za redovne porfesore izabrao prof. dr Milana Jovanovica - Batuta i prof. dr Vojislava Subbotica, a oni su kao maticari u decembru 1919. godine za treceg clana maticne komisije izabrali prof. dr Drago Perovica iz Zagreba.

Ovim izborom stvoren je kolegijum od tri clana - redovna profesora na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji se sastao na prvoj sednici 20. februara 1920. godine i to je datum od kada je Medicinski fakultet poceo administrativno da funkcionise. Za prvog Dekana izabran je prof. dr Milan Jovanovic - Batut a za redovnog profesora opste patologije prof. dr Djordje Joannovic do tada redovni profesor beckog Medicinskog fakulteta.

Umesto prof. dr Drago Perovica koji je zbog bolesti podneo ostavku, za honorarnog (vanrednog) profesora deskriptivne I topografske anatomije izabran je 13.08.1920. godine dr Niko Miljanic - hirurg iz Pariza, pa je njemu povereno pitanje organizacije Anatomskog instituta i nastave iz ovog predmeta.

Posle upisa prve generacije studenata - njih 286 u skolsku 1920./1921. godinu, na dan 09.12.1920. godine prof. dr Niko Miljanic je odrzao svoje prvo predavanje iz Anatomije i otpocela je nastava na novootvorenom Medicinskom fakultetu. Te iste 1920. godine, na sednici Saveta Medicinskog fakulteta od 10. oktobra za redovnog profesora fiziologije izabran je prof. dr Rihard Burjan, profesor Medicinskog fakulteta iz lajpciga a pocetkom novembra 1920. godine za redovnog profesora histologije i embriologije izabran je prof. dr Aleksandar Dj. Kostic.