MAS  -  Modul – Zavarivanje i zavarene konstrukcije

Predmet – Proračun zavarenih konstrukcija

 

Primer uticaja aktivnosti studenata tokom nastave na konačnu ocenu

 

Iz predmeta PZK ne postoji uslov za izlazak na ispit, već postoje neobavezne aktivnosti tokom nastavnog ciklusa, koje mogu da utiču na formiranje konačne ocene.

Te aktivnosti su osmišljene da olakšaju savladavanje materije, jer predmet spada u teže i traje ceo blok jesenjeg semestra.

Ispit ima pismeni i usmeni deo, gde ni usmeni deo nije obavezan. Na pismenom je dozvoljena literatura.

Postoji formula za izvođenje konačne ocene na bazi aktivnosti tokom nastave – ako su bile odrađene (postoje kandidati koji su zaposleni i nisu u mogućnosti da učestvuju u redovnim aktivnostima tokom nastave).

Formula prema kojoj se formira konačna ocena na bazi učešća u aktivnostima tokom nastave:

KO = 5% P + 15% DZ + 15% SR + 25% T (ili PI) + 40% U

 

Gde je:

KO = konačna ocena (u %, na pr. od 71-80% je 8, od 51-60% je 6)

P = prisustvo (3 minusa ukidaju ovaj faktor), pa P može da ima vrednost 0 ili 1.

DZ = domaći zadatak (nije važno da li se uradi tačno ili ne – student ga prezentuje na tabli tokom nastave, kako bi i ostali studenti videli primer zadatka). Ima vrednost 0 ili 1. (0 = uopšte nije urađen DZ)

SR = seminarski rad. Student prezentuje odabranu temu u trajanju do oko 20 min. na času i dobija ocenu u poenima (do 100). Ocena se množi sa uticajnim faktorom 15%. Pojedine teme seminarskog rada, zbog opširnosti mogu zajedno da pripreme 2 kandidata. Svaki kandidat dobija posebnu ocenu.

T (ili PI) = test ili pismeni deo ispita (T je isto što i PI, samo se organizuje pred kraj semestra, kao predrok). Dobija se ocena u poenima (do 100) koja se množi faktorom 25%.

U = usmeni deo ispita. Na usmenom se izvlače cedulje sa pitanjima (po 5 pitanja). Moguće je dobiti spisak pitanja za usmeni deo ispita na zahtev kandidata. Nije dozvoljena literatura. Dobija se ocena u poenima (do 100) koja se množi faktorom 40%. Ako neko ne želi usmeni deo ispita, onda je u formuli U = T (ili U = PI).

 

Primer 1. Student nije bio redovan, zbog 3 minusa, jer 3 puta nije bio prisutan kada se prozivalo na času (proziva se bar 3 puta tokom semestra). P = 0. Uradio je i izložio svoj domaći zadatak (nije bitno da li je bilo tačno urađeno), DZ = 1. Seminarski rad je izložio na času i dobio ocenu 85 poena, SR = 85. Nije izašao na test (predrok), ali je izašao na ispit i dobio na pismenom delu ocenu 42 poena (od 100), PI = 42. Nije izašao na usmeni deo ispita, pa je takođe U = 42 poena. Konačna ocena je:

KO = 0 + 0,15 x 1 + 0,15 x 85 + 0,25 x 42 + 0,4 x 42 = 55,05 (konačna ocena je 6).

 

Primer 2. Kada nema aktivnosti tokom nastave (slučaj kada je student zaposlen .. itd.). Izlazi samo na ispit.

Na pismenom delu ispita dobije 42 poena (isto kao kolega u Primeru 1), PI = 42, ali ne izađe na usmeni deo ispita, tada je U = 42. Konačna ocena se onda računa:

KO = 50% PI + 50% U = 0,5 x 42 + 0,5 x 42 = 42 (konačna ocena je 5).

 

Međutim, ako izađe na usmeni deo ispita i dobije 59 poena, onda je: KO = 0,5 x 42 + 0,5 x 59 = 50,5 zaokruženo na 51 (konačna ocena je 6).

 

Iz ova 2 primera se vidi kako aktivnosti tokom nastavnog ciklusa mogu da olakšaju prolaznost na ispitu.

 

 

Prof. dr Z. Radaković