MAS - Modul – Zavarivanje i zavarene konstrukcije
Predmet – Proračun zavarenih konstrukcija
Primer uticaja aktivnosti studenata tokom nastave na
konačnu ocenu
Iz predmeta PZK ne postoji uslov
za izlazak na ispit, već postoje neobavezne aktivnosti tokom
nastavnog ciklusa, koje mogu da utiču na formiranje konačne ocene.
Te aktivnosti su osmišljene da
olakšaju savladavanje materije, jer predmet spada u teže i traje ceo blok
jesenjeg semestra.
Ispit ima pismeni i usmeni deo,
gde ni usmeni deo nije obavezan. Na pismenom je dozvoljena literatura.
Postoji formula za izvođenje
konačne ocene na bazi aktivnosti tokom nastave – ako su bile odrađene
(postoje kandidati koji su zaposleni i nisu u mogućnosti da učestvuju
u redovnim aktivnostima tokom nastave).
Formula prema kojoj se formira
konačna ocena na bazi učešća u aktivnostima tokom nastave:
KO = 5% P + 15% DZ + 15% SR + 25%
T (ili PI) + 40% U
Gde je:
KO = konačna ocena (u %, na
pr. od 71-80% je 8, od 51-60% je 6)
P = prisustvo (3 minusa ukidaju
ovaj faktor), pa P može da ima vrednost 0 ili 1.
DZ = domaći zadatak (nije
važno da li se uradi tačno ili ne – student ga prezentuje na tabli tokom
nastave, kako bi i ostali studenti videli primer zadatka). Ima vrednost 0 ili
1. (0 = uopšte nije urađen DZ)
SR = seminarski rad. Student
prezentuje odabranu temu u trajanju do oko 20 min. na času i dobija ocenu
u poenima (do 100). Ocena se množi sa uticajnim faktorom 15%. Pojedine teme
seminarskog rada, zbog opširnosti mogu zajedno da pripreme 2 kandidata. Svaki
kandidat dobija posebnu ocenu.
T (ili PI) = test ili pismeni deo
ispita (T je isto što i PI, samo se organizuje pred kraj semestra, kao
predrok). Dobija se ocena u poenima (do 100) koja se množi faktorom 25%.
U = usmeni deo ispita. Na usmenom
se izvlače cedulje sa pitanjima (po 5 pitanja). Moguće je dobiti
spisak pitanja za usmeni deo ispita na zahtev kandidata. Nije dozvoljena
literatura. Dobija se ocena u poenima (do 100) koja se množi faktorom 40%. Ako
neko ne želi usmeni deo ispita, onda je u formuli U = T (ili U = PI).
Primer 1. Student nije bio redovan, zbog 3 minusa, jer 3 puta
nije bio prisutan kada se prozivalo na času (proziva se bar 3 puta tokom
semestra). P = 0. Uradio je i izložio svoj domaći zadatak (nije bitno da
li je bilo tačno urađeno), DZ = 1. Seminarski rad je izložio na
času i dobio ocenu 85 poena, SR = 85. Nije izašao na test (predrok), ali
je izašao na ispit i dobio na pismenom delu ocenu 42 poena (od 100), PI = 42.
Nije izašao na usmeni deo ispita, pa je takođe U = 42 poena. Konačna
ocena je:
KO = 0 + 0,15 x 1 + 0,15 x 85 +
0,25 x 42 + 0,4 x 42 = 55,05 (konačna ocena je 6).
Primer 2. Kada nema aktivnosti tokom nastave (slučaj kada
je student zaposlen .. itd.). Izlazi samo na ispit.
Na pismenom delu ispita dobije 42
poena (isto kao kolega u Primeru 1), PI = 42, ali ne izađe
na usmeni deo ispita, tada je U = 42. Konačna ocena se onda računa:
KO = 50% PI + 50% U = 0,5 x 42 +
0,5 x 42 = 42 (konačna ocena je 5).
Međutim, ako izađe na
usmeni deo ispita i dobije 59 poena, onda je: KO = 0,5 x 42 + 0,5 x 59 = 50,5
zaokruženo na 51 (konačna ocena je 6).
Iz ova 2 primera se vidi kako
aktivnosti tokom nastavnog ciklusa mogu da olakšaju prolaznost na ispitu.
Prof. dr Z. Radaković