Šta je Internet

Internet se najčešće definiše kao veliki broj međusobno povezanih mreža koje sve koriste TCP/IP protokole. Ovo vam verovatno ništa ne znači. Ukratko, Internet je sastavljen od međusobno povezanih računara koji su u stanju da ponude različite servise. Pored toga postoji i mreža servera koji povezuju korisnike sa tim servisima.

Internet je nastao šezdesetih godina dvadesetog veka, na inicijativu Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Cilj je bio sagraditi informacionu mrežu koja može da preživi nuklearni rat. Desetak godina kasnije mreža je stavljena na raspolaganje američkim univerzitetima, a zatim i širokoj publici. Tokom 1990-ih godina došlo je to "eksplozije" Interneta, odnosno do naglog povećanja njegovih mogućnosti, kao i broja korisnika.

Netikecija (Netiquette)

Procenjuje se da danas ima gotovo dve milijarde korisnika Interneta, a samo u prethodnih desetak godina njihov broj se skoro upetostručio*. Kada je ovaj trend rasta počeo, sredinom 1990-ih godina, postalo je jasno da se ponašanje ljudi na jednom ovako prometnom "mestu" mora na neki način regulisati, da bi se komunikacija odvijala sa što manje teškoća i sukoba. Netikecija je u stvari neka vrsta bon-tona, odnosno skup pravila lepog ponašanja na Internetu, koje je osmislio IETF*. Svrha ovih pravila je izbegavanje nesporazuma i svođenje nepoželjnih oblika komunikacije na najmanju moguću meru. U nastavku ćete, osim nekih opštih pravila, naći najvažnija pravila koja se odnose na komunikaciju putem e-maila. Za opširniji spisak pravila pogledajte reference.

Opšta pravila

  • Pišite kratko i jasno
  • Obratite pažnju na pravopis:
    • Ne koristite isključivo velika slova JER TO IZGLEDA KAO DA VIČETE NA NEKOGA!
    • Ako želite da naglasite neki deo teksta, koristite dostupne opcije za formatiranje (boldiranje slova, promena boje teksta i sl.), a samo u krajnjem slučaju velika slova.
    • Standardna pisma srpskog jezika su ćirilica i latinica, i njihovo korišćenje je preporučljivo i na Internetu. U nekim slučajevima na Internetu je opravdano koristiti englesku latinicu, zbog toga što možda neki programi ne podržavaju srpska slova (č, ć, ž…) ili ćirilicu. Nemojte izmišljati sopstvene načine pisanja (w umesto v, 0 umesto o i slično), to čini vaš tekst teško čitljivim/nerazumljivim i predstavlja vas kao nezrelu osobu.
  • Komunikacija preko Interneta (kao ni bilo koji drugi vid komunikacije, uostalom) ne sme da sadrži napade i uvrede lične prirode
  • Poštujte propise o autorskim pravima. Kada kopirate neki tekst, obavezno navedite izvor i eventualno ostavite link prema originalnom tekstu

E-mail

  • Ukoliko ne koristite neki od programa za šifrovanje (enkripciju), treba da imate u vidu da komunikacija putem e-maila ne garantuje potpunu privatnost. Najbolji savet je zato da u e-mailu ne pišete ništa što ne biste napisali na, recimo, razglednici.
  • Potpišite se na kraju poruke. Čak i ako su vaše ime i prezime očigledni iz mail adrese (npr. ako pišete sa adrese ime.prezime@nesto.com) imajte u vidu da često mail klijenti (programi za e-mail kao što su Outlook express, The Bat i drugi) primaocu ne prikazuju sve podatke iz zaglavlja poruka, tako da on ne mora da zna od koga je dobio poruku.
  • Svaka poruka koju šaljete treba da ima temu (subject) koji ukratko prikazuje sadržaj poruke. Ovo je važno iz nekoliko razloga - daje predstavu primaocu o tome koliko je poruka hitna i koliko će mu vremena biti potrebno da na nju odgovori; osim toga, mnogi serveri i korisnici koriste filtere koji poruke bez naznačene teme preusmeravaju u spam folder; takođe, može se desiti i da vama ne stigne odgovor koji čekate, jer kada vam neko odgovara na poruku bez teme u tom polju se automatski pojavi ovo: "Re:  ", što je tema sa kojom su često stizale poruke sa virusima, pa ih veliki broj servera automatski odstranjuje, tj. sprečava da stignu do primaoca.
  • Ako prosleđujete poruku koju ste dobilli, nemojte menjati njen sadržaj. Ako privatnu poruku prosleđujete grupi, treba da tražite dozvolu za to (od osobe koja vam je poruku poslala). Dozvoljeno je skratiti poruku ili citirati samo određene delove, ali to obavezno naznačite.
  • Objavljivanje sadržaja maila trećim licima nije dozvoljeno osim ako se oba sagovornika oko toga ne saglase. Iako se podrazumeva da vaš sagovornik ne sme objaviti vašu poruku bez vašeg dopuštenja, preporučljivo je da u svojoj poruci naglasite ako određene informacije smatrate naročito privatnim te ni u kom slučaju ne želite da budu objavljene.
  • Ne šaljite e-mailom lančana pisma (ona pisma u kojima se od primaoca traži da ga umnoži u određen broj primeraka i pošalje drugim korisnicima). Ne nasedajte na lančana pisma koja dobijete od drugih, čak ni na ona koja naizgled deluju kao stvarna (razni pozivi na humanitarnu pomoć ili slično). Ova vrsta ponašanja dovodi do zagušenja Interneta i zabranjena je.
  • Kada šaljete poruku na više adresa, naročito kada je reč o ljudima koji se međusobno ne poznaju ili koje vi dobro ne poznajete, nemojte sve adrese upisivati u polje "Za" (To:). Mnogo je bolje (i sigurnije i pristojnije) da pošaljete poruku sami sebi, tj. da u polje "Za:" upišete sopstvenu adresu, a ostale adrese upišete u polje "Bcc" (Blind carbon copy). Na taj način osobe kojima šaljete poruku neće videti adrese ostalih primalaca.
  • Izbegavajte pisanje predugih poruka (naravno, koliko će poruka biti duga zavisi od njenog sadržaja i slično, ali načelno se smatraju pristojnim poruke koje su napisane u manje od 100 redova)
  • S obzirom da u komunikaciji preko Interneta nemamo neke od načina za dodavanje konotacije tekstu koji postoje u komunikaciji licem u lice (govor tela, izrazi lica, intonacije) moguće je da ponekad budemo pogrešno shvaćeni. Zbog toga koristite emotikone ("smajlije") da prikažete svoje raspoloženje. Ali, koristite ih samo kada je to neophodno, i ne šaljite poruke koje se sastoje isključivo od smajlija. Naročito treba izbegavati suvišne smajlije u poslovnoj/zvaničnoj komunikaciji.

Reference:
http://www.ietf.org/rfc/rfc1855.txt
http://www.kpa.edu.rs/forum/index.php?topic=341.0
http://www.hr-netiquette.org/download/netiquette_pravila.pdf

Podaci navedeni prema http://www.internetworldstats.com/stats.htm
 Ceo tekst pravila (poznatih pod nazivom RFC 1855) na engleskom može se naći na stranici: http://www.ietf.org/rfc/rfc1855.txt

Bezbednost na Internetu

Internet (kao i sve ostalo) može biti zloupotrebljen na različite načine. Zato vodite računa da vaše ponašanje ne ugrozi vašu bezbednost i bezbednost vašeg računara.

Saveti:

  • Koristite antivirus program. Uvek ga držite uključen i redovno ga ažurirajte. Skenirajte svaki fajl koji skinete sa Interneta ili dobijete mailom. Danas postoji priličan broj besplatnih antivirus programa koji se mogu skinuti sa Interneta, kao na primer:
  • Koristite zaštitni zid (firewall), kao i neki od antimalware i antispyware programa
  • Uvek pravite kopije važnih fajlova
  • Ne otvarajte fajlove (attachments) priložene u porukama od ljudi koje ne poznajete
  • Ne odgovarajte na neželjene poruke
  • Naročito ne odgovarajte na poruke u kojima vam nepoznati ljudi/firme nude poslovnu saradnju ili vas obaveštavaju da ste dobili na lutriji. To se tako ne radi. Najčešće je reč o različitim varijantama "nigerijske šeme" (nigerian scam).
  • Ako dobijete mail u kome vas neko (koga možda i poznajete) obaveštava da je vaš kompjuter najverovatnije zaražen virusom i da treba pod hitno da obrišete neki fajl da biste ga izlečili, ne zalećite se. Moguće je da je takođe reč o prevari i da ćete izbrisati neki od fajlova koji su neophodni za normalno funkcionisanje kompjutera. Prvo proverite o čemu je reč, recimo na sajtu nekog od proizvođača antivirus programa
    (na primer, http://www.viruslist.com/en/viruses/encyclopedia)
  • Kada učestvujete na forumima koristite neutralnu e-mail adresu (u kojoj se ne spominju vaše ime i prezime), po mogućstvu sa nekog od besplatnih mail servisa (yahoo, hotmail, live, gmail i slično).
  • Ne otkrivajte svoje lične podatke. Kada jednom postavite svoje lične podatke na Internet, gubite kontrolu nad njima. U lične podatke spadaju, između ostalog:
    • ime i prezime
    • adresa
    • radno mesto/škola/fakultet
    • imena članova porodice
    • broj kreditne kartice
  • Kada vam na nekom sajtu iskoči pop-up prozor, zatvorite ga. To je najbezbednija strategija. Ili blokirajte mogućnost otvaranja pop-up prozora u svom brauzeru (Internet Explorer, Opera, Firefox...)
  • Ne dajte nikome lozinke (password) za svoje naloge. Budite kreativni u smišljanju lozinki, menjajte ih povremeno i nemojte koristiti istu lozinku za sve naloge koje imate.

Reference
http://kidshealth.org/teen/safety/safebasics/internet_safety.html
http://www.microsoft.co.rs/obrazovanje/pil/sigurnost/html/etusivu.htm
http://www.hoax-slayer.com/nigerian-scams.html
http://vil.mcafee.com/hoax.asp
http://www.viruslist.com/en/viruses/encyclopedia

Korišćenje interneta za istraživanje
(pisanje seminarskih radova, eseja itd.)

Internet može biti veoma moćan alat za proširivanje znanja i istraživanje. Naravno pri tome treba voditi računa da na Internetu praktično svako može da objavi bilo šta, i da veliki broj tekstova nikada nije prošao kroz bilo kakvu vrstu uredničke ili druge provere. To, naravno, ne znači da su podaci koji se u njima mogu naći nužno netačni, ali svakako znači da ih treba dodatno proveriti. Takođe, uvek treba voditi računa o karakteru, pouzdanosti i kredibilnosti izvora, i zadržati kritički odnos prema svakom tekstu.

Za početak

U principu, Internet vam može pomoći u istraživanju na dva načina. Jedan je da pronađete podatke  o knjigama i člancima koji vam mogu biti od koristi, a drugi je da pronađete same knjige i članke, odnosno njihove kompletne tekstove.
U prvom slučaju možda je najbolje da počnete od uzajamne elektronske baze podataka na sajtu Narodne biblioteke Srbije (http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=GETID&lani=sr&scri=cyr). Pretraživanjem ove baze po autoru ili ključnim rečima možete lako da saznate ne samo koje sve knjige i članci postoje, a mogli bi da vam budu od koristi za rad, već i u kojim bibliotekama se mogu pronaći. Takođe, članke objavljene u domaćim naučnim časopisima možete pretraživati preko sajta http://scindeks.nb.rs/.
Pretraživači (google, yahoo i drugi) mogu biti od velike koristi. Google čak ima dva specijalizovana servisa (Google Scholar i Google Books) koji su upravo i zamišljeni da pomognu u ovakvoj vrsti istraživanja. Da biste dobili najbolje moguće rezultate, razmislite o tome koje ključne reči su od najvećeg značaja za vaše istraživanje. Ako stavite određene izraze pod navodnike možete dobiti preciznije rezultate. Na ovaj način možete doći i do informacija o člancima i knjigama i do kompletnih tekstova.
Takođe, uvek pokušavajte da koristite najpouzdanije izvore - na primer, tekstove zakona potražite na sajtu Narodne skupštine; vesti na sajtovima uglednih novina i agencija i slično.

Izvori

Wikipedia
Ova "otvorena enciklopedija" danas predstavlja verovatno najveći skup informacija sakupljen na jednom mestu (verzija na engleskom - www.wikipedia.org trenutno ima više od tri miliona članaka, a broj članaka u srpskom izdanju - sr.wikipedia.org prešao je sto hiljada). Međutim, upravo ona svojstva koja je čine tako obimnom i korisnom (činjenica da svako može da dopuni članak ili postavi novi o temi koja još nije obrađena) ujedno je čine i nedovoljno pouzdanom kada je reč o školskom/naučnom radu. Još jedan problem je što su članci neujednačene dužine i kvaliteta.
Iz tih razloga, članci iz wikipedie se ne mogu u principu navoditi kao reference, odnosno izvori u radu ovog tipa. Ipak, ona može poslužiti kao odlična polazna tačka za dalje istraživanje, tim pre što je najveći broj članaka opremljen spiskom referenci, spoljašnjih veza (stranica o datoj temi koje nisu na wikipediji) i preporučenom literaturom (u engleskoj verziji: references, external links, sources). Stavke navedene na ovim spiskovima često mogu biti veoma pouzdani izvori.
Takođe, možete pogledati proverene stranice iz wikipedie na engleskom na stranici http://schools-wikipedia.org.

Knjige i članci
Veliki broj publikacija danas osim u štampanom postoji i u elektronskom obliku (najčešće je reč o fajlovima u .pdf, .doc. .rtf ili .txt formatu). Naravno, ovaj format čini ih mnogo dostupnijim, mada ne uvek i besplatnim. Važno je da znate da ako koristite elektronsku verziju knjige/članka za koju niste sigurni da u potpunosti odgovara štampanoj verziji (da se ne razlikuje slog, odnosno brojevi strana, izdavač i slično) treba da u fusnotama i bibliografiji naznačite da je reč o elektronskom izdanju.

Baze podataka
U ovaj tip izvora spadaju i baze podataka u standardnom smislu (recimo, statističkih podataka za neku oblast) ali, što je važnije, i razne "Internet biblioteke" odnosno servisi poput KOBSON-a i Questie koji omogućavaju pretraživanje i pristup knjigama i člancima (kompletnom tekstu). Ove usluge najčešće nisu besplatne, ali veliki broj fakulteta je pretplaćen na neki od servisa, pa proverite u fakultetskoj i Univerzitetskoj biblioteci da li je moguće korišćenje ovakvih izvora i pod kojim uslovima.

Arhive novina i časopisa
Arhive dnevnih i nedeljnih novina i časopisa često su besplatno dostupne na Internetu i mogu da posluže kao koristan izvor podataka. Pri tome, naravno, treba imati u vidu da su ti podaci po pravilu manje pouzdani nego oni koji su navedeni u člancima objavljenim u, recimo, naučnim časopisima. To opet ne znači da su nužno netačni, ali svakako ih treba uzimati sa dozom rezerve, i uglavnom mogu da posluže više kao ilustracija neke teze nego kao čvrst dokaz za nju. Takođe, nije loše da pokušate da proverite te podatke iz nekog nezavisnog izvora, ukoliko je to moguće.

Sajtovi naučnih i obrazovnih ustanova
Veliki broj fakulteta, instituta i istraživačkih centrara ima svoje veb stranice. Sadržaj ovih stranica je veoma različit, ali često se na njima mogu naći rezimei članaka pa i celi članci, različiti nastavni materijali i programi (sylabusi) predmeta koji mogu biti značajan izvor podataka o knjigama i člancima, informacije o tekućim istraživanjima i slično. Ovi sajtovi se najčešće smatraju pouzdanim i kredibilnim izvorima. Internet adrese ovakvih ustanova se najčešće završavaju na .edu ili imaju nastavak .ac (obično praćen skraćenicom za domen države u kojoj su). Na primer www.stanford.edu ili www.fpn.bg.ac.rs.

Sajtovi organizacija i institucija
U zavisnosti od teme vašeg rada, mogu vam biti od koristi zvanični sajtovi pojedinih organizacija i institucija. Na primer, na sajtovima političkih stranaka se često mogu naći njihovi osnovni dokumenti - program i statut, kao i organizaciona struktura i slično. Na sajtovima vlade i parlamenta pojedinih zemalja nalaze se uglavnom podaci o uređenju, trenutnim nosiocima najvažnijih funkcija i slično, a često se mogu pretraživati i kompletni tekstovi zakona i drugih pravnih akata. Isto važi i za međunarodne organizacije kao što je Evropska unija, Ujedinjene nacije ili Svetska banka. Neke od ovih organizacija finansiraju i naučna istraživanja čiji su rezultati dostupni na Internetu.

Citiranje
Pravila o korektnom citiranju važe i za tekstove koje ste našli na Internetu. Kao i kada koristite "štampanu" literaturu, obavezni ste da navedete svoje izvore, i u fusnoti naznačite sve što nije vaša originalna ideja (ili neka opštepoznata konstatacija). Obavezno je staviti referencu naročito u sledećim slučajevima:

  • Kada navodite neke konkretne podatke (npr. "tokom 2008. godine u SAD se dogodilo više od 20 miliona napada na kompjuterske mreže i sisteme"). Ako niste sami uradili istraživanje, te podatke ste morali negde da pročitate. Navedite gde ste ih pročitali.
  • Kada doslovno prenosite nečije reči, odnosno delove teksta
  • Kada parafrazirate (prepričavate) deo teksta

Postoji više sistema odnosno načina citiranja, i kada je reč o tekstovima sa Interneta važe ista pravila kao i za drugu literaturu. Ako je reč o članku koji ste našli na nekom sajtu, treba da navedete autora i naslov članka, gde i kada je objavljen (ako ta informacija postoji na sajtu) i da dodate "preuzeto sa [adresa stranice na Internetu], [datum preuzimanja]".
Na primer: Conway, M. (2002). Reality Bytes: Terrorist ‘Use’ of Internet. First Monday, 7, 11. Preuzeto sa http://outreach.lib.uic.edu/www/issues/issue7_11/conway/index.html, 10.03.2009.

Ukoliko navodite podatke koji se nalaze u nekom tekstu koji nema naslov i nije potpisan, na primer sa sajta neke ustanove, dovoljno je da navedete adresu stranice i datum preuzimanja.
Ako citirate članak iz novina ili časopisa ili koristite podatke iz njega navedite autora i naslov članka (ili samo naslov, ako reč recimo o dnevnim novinama pa je članak nepotpisan ili potpisan samo inicijalima), naziv novine ili časopisa, datum objavljivanja, adresu stranice i datum preuzimanja.
Na primer: Dodatne mere bezbednosti na američkim aerodromima, Blic, 15.01.2010. Preuzeto sa: http://www.blic.rs/Vesti/Svet/172439/Dodatne-mere-bezbednosti-na-americkim-aerodromima, 20.01.2010.

U bibliografiji (spisku literature) na kraju rada treba da navedete i sve izvore sa Interneta koje ste koristili, na isti način kao i u fusnotama.

Važno je uvek navesti datum kada je neki tekst preuzet, jer tekstovi na Internetu mogu da budu "nepostojani"; odnosno moguće je da neka stranica bude izbrisana ili da joj se promeni sadržaj, da ceo sajt prestane da postoji i slično.

Reference:

Using Sources: A Guide for Students, preuzeto sa http://www.ofqual.gov.uk/files/2009-12-24-plagiarism-students.pdf, 19.01.2010.

 

 

 

Copyright micja 2009