Šta je Gorska služba spasavanja Srbije?

Gorska služba spasavanja (GSS) je dobrovoljna i neprofitabilna organizacija čiji je osnovni cilj pomoć i spasavanje ljudi u nepristupačnim, planinskim i urbanim uslovima. Naši spasioci su poslednja instanca i nada ugroženih ljudi, jer naša aktivnost počinje onda, kada druge, civilne i vojne, službe ostanu bez adekvatnih rešenja. Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji osnovni je zadatak GSS-a.

GSS je osnovana 1956. godine od strane iskusnih alpinista, po ugledu na alpske zemlje,a zatim su ciljevi i zadaci modifikovani i usklađivani sa potrebama i mogućnostima u Srbiji. Danas, Gorsku Službu Spasavanja, sačinjava oko 150 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti.

Tokom svih ovih godina spasilačkog rada, naši spasioci su dobili sve pohvale za požrtvovanost, hrabrost i efikasnost, i to od onih kojima smo bili potrebni. Zbog toga je GSS, danas, specifični zaštitni znak srpskog planinarstva, a pojava naših spasilaca uvek biva primećena i cenjena. Gorska služba spasavanja (GSS) je specifična, i elitna, organizacija u okviru Planinarskog Saveza Srbije (PSS).

Najvažnije telo Gorske Službe Spasavanja je Komisija za spasavanje u planinskim uslovima koja je konstituisana pri Planinarskom savezu Srbije. Zadatak i najvažniji ciljevi komisije su: strateško planiranje, raspodela resursa, sinhronizacija i koordinacija aktivnosti nižeg nivoa, organizacija koja se tiče koordinacije sa civilnom odbranom i drugim relevantnim subjektima, edukacija, treniranje i razvoj Gorske Službe kao i odnosi sa javnošću.

U naporima dostizanja glavnih ciljeva, Gorska Služba Spasavanja realizuje sledeće zadatke:

• Učestvovanje u stvaranju i testiranju novih uzoraka spasilačke opreme kao i ispitivanje i predstavljanje novih i unapređenih spasilačkih tehnika i metoda.
• Razrada teoretskih i hipotetičkih problema pretrage,spasavanja i preživljavnja ljudi u nevolji.
• Medijski i odnosi sa javnošću koji uključuju informisanje i afirmisanje na temu bezbednog planinarenja, kao i konsultacije ljudi i organa vlasti o pitanjima sigurnosnih garancija i ponašanja u urbanim i planinskim katastrofama.
• Ekološke aktivnosti i zaštita naših planina.
• Konstantni treninzi, edukacija i opremanje spasilaca, spasilačkih timova i spasilačkih ekipa.
• Određivanje procedura i koordinacija sa relevntnim subjektima u postizanju veće brzine i većeg kvaliteta spasilačkih operacija. Ovi subjekti su lokalne vlasti, regionalni štabovi civilne odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i vojska.
• Saradnja sa inostarnim spasilačkim i drugim relevantnim organizacijama. Ova saradnja se posebno odnosi na razmenu iskustava, zajedničke treninge i operacije,unapredjivnje metoda pretarga i spasavanja, nova sigurnosna i spasilačka oprema itd.

Naša baza podataka sadrži listu svih spasilaca na planini, članova GSS (sa svim njihovim relevntnim podacima), listu svih ranijih povreda i odrađenih akcija (speleologija, alpinizam) od 1996. godine. Najvažniji podaci koji nam pokazuju ozbiljnost rada Gorske Službe Spasavanja su:

• U proteklih 20 godina, članovi GSS-a su zbrinuli 5000 povreda.
• Naši članovi učestvuju u 10-12 pretraga i spasilačkih akcija godišnje, najvećim delom u gustim šumama Kopaonika, ali takođe i u drugim regionima u Srbiji.

• Velika pretraga i spasilačka operacija posle zemljotresa u Skoplju...Makedonija.
• Spasavanje rudara iz rudnika Ibar.
• Pretraga i spasvanje ljudi ugroženih bombardovanjem Srbije od strane NATO-a 1999. godine.
• Evakuacija poginulih planinara sa Prokletija i Žiljeva.
• Spasavanje preživelih i izvlačenje tela mrtvih speleologa iz Ravaničke pećine, Maja 2007. godine.