...
Jednom sam stajao pred kucom cekajuci nesto
kao i uvek, u losim odnosima s drustvom, nisam vise
ni imao neku zelju za njima, kada je Dzin rupio pred
mene: "Ej, Henri, dodji ovamo!"
   "Sta je?"
   "DODJI!"
   Dzin je potrcao a ja za njim. Trcao je ka dvoristu
Dzibsonovih, koje je bilo opasano debelim zidom od
cigala.
   "GLEDAJ! ZAROBIO JE MACKU! UBICE JE SADA!"
   Mala bela macka skupila se u cosku dvorisnog
zida. Nije imala kud. Povila je ledju u luk i frkatala,
isukanih kandzica. Ali bila je veoma mala, a Cakov
buldog, Barni, rezao je i prilazio sve blize i blize.
Stekao sam utisak da su oni doneli macku a onda
doveli buldoga. Bio sam gotovo siguran u to, zbog
nacina na koji su Cak i Edi i Dzin gledali: imali su
pogled krivca.
   "To ste vi namestili", rekoh.
   "Ne", rece Cak, "macka je kriva. Dosla je 
ovamo. Pusti je sad nek se cupa sama."
   "Mrzim vas, gadovi", rekoh.
   "Barni ce da ubije macku", rece Dzin.
   "Iskidace je na parcice", rece Edi. "Boji se
kandzi, ali kad uleti u nju, bice kraj."
   Barni je bio krupan, zuckasti buldog, balavih 
celjusti. Tupav i debeo, zutih ociju bez izraza.
Potmulo je rezao i primicao se sve blize, nakostresene
dlake po vratu duz kichme. Pozeleo sam da ga sutnem
u degensko dupe, ali pomislih da bi mi smesta 
otkinuo nogu. Bio je totalno obuzet ubijanjem.
Bela mackica nije cak dobila ni sansu da poraste.
Frktala je i cekala, stisnuta uza zid, divno
stvorenje, tako cista.
   Buldog je lagano napredovao. Sta im je to 
trebalo? Ovo nije bila stvar hrabrosti, samo
prljava igra. Gde su bili odrasli? Gde su ti autoriteti?
Uvek su se motali oko mene optuzujuci me. Gde su bili
sad?
   Palo mi je na pamet da uletim, zgrabim macku i
pobegnem, ali nisam imao snage za to. Bojao sam se
da me buldog ne napdane. Svest o tome da nemam petlje
da uradim ono sto je neophodno ucinila je da
se osetim uzasno. Fizicki mi se smucilo. Postao sam
slab. Nisam zeleo da se to dogodi, a nista nisam
mogao da smislim kako bih to sprecio.
   "Cak" rekoh, "pusti macku molim te. Zovni
psa."
   Cak je cutao. Samo je gledao dalje.
   Onda je viknuo: "Barni, drz' je! Drz' tu
macku!"
   Barni se pokrenuo i macka najednom skocila.
Pomamna zbrka beline i frktanja, kandzi i zuba.
Barni je ustuknuo a macka se opet stisnula uza zid.
   "Drz' je, Barni" ponovi Cak.
   "Cuti, jebo te" rekoh.
   "Pazi kako govoris sa mnom", rece Cak.
   Barni poce opet da se primice.
   "Vi ste ovo namestili", rekoh.
   Cuo sam neki zvuk iza nas i osvrnuo se.
   Ugledao sam matorog Dzibsona kako posmatra iza
stakla na prozoru spavace sobe. I on je zeleo da 
macka bude ubijena, kao i decaci. Zasto?
   Matori Dzibson s vestackim zubalom bio je nas
postar. Imao je zenu koja je po ceo dan sedela u
kuci. Izlazila je samo da baci djubre. Misis Dzibson
je uvek nosila mrezu preko kose i uvek isla u spavacici,
slafroku i papucama.
   Tada ugledah i nju, odevenu po obicaju, kako
prilazi i staje pored svog muza, cekajuci na maskr.
Matori Dzibson je bi jedan od retkih muskaraca u
kraju koji imaju posao, ali je ipak osecao potrebu da 
vidi ubijanje te mace. Dzibson je bio isti kao Cak
Edi i Dzin.
   Bilo ih je previse u igri.
   Buldog se primakao. Nisam bio u stanju da
gledam kako je rastrze. Osretio sam uzasan stid sto
ostavljam macku na cediliu. Jos je postojala sansa
da ce macka mozda pokusati da pobegne, ali znao sam
da ce oni to spreciti. Ta macka nije bila suocena
samo sa buldogom, bila je suocena s Covecanstvom.
   Okrenuo sam se i otisao, kroz dvoriste na ulicu.
Hodao sam prema kuci i tamo u dvoristu svoje 
kuce, otac je stajao cekajuci.
   "Gde si bio?" upita me.
   Cutao sam.
   "Ulazi u kuci", rece on, "i nemoj da mi pravis
tu nesrecnu facu da ti ne prirdeim nesto sto ce
stvarno da te unesreci!"