Ovaj članak opisuje improvizovani terenski test novonabavljenog automatskog antenskog prilagodjenja SG-230. Nakon (izostanka) dobrog planiranja i pripreme (čemu čekanje?) test je izveden u... pa, hajde da to nazovemo ne baš idealnoj postavci. Ovo "ne baš idealno" znači: slupano je u žurbi nekoliko osnovnih elemenata i bez razmišljanja nagurani novi SG-230 skup sa FT-857D u ranac (jedva), pa sam uskočio u auto i krenuo. Odredište: što bliže moguća (netestirana) lokacija koja liči na prirodu, park sa prolazom za vozila po malo izvan i iznad urbane radio-buke (ili sam se bar nadao). Bez sumnje, dok je kopanje po furdi, lemljenje i krimpovanje privedeno kraju, već je bila noć.

    To na briznu slupano služilo je samo da obezbedi napajanje za FT857D and SG-230. Oba uredjaja se napajaju iz 12-Voltnog auto-akumulatora (13.8V nominalno), primopredjanik je deklarisan na vršnu struju od 22A a SG-230 od 0.9A čime se SG-230 kvalifikovao da bude napajan iz utičnice auto-upaljača dok FT-857D traži malo "ozbiljniji" izvor napajanja nadjen ispod upravljača, u osiguračkoj kutiji u putničkom prostoru (slika dole levo) nalazeći dobru primenu jednoj od neiskoriščenih osiguračkih utičnica.

    SG-230 kontrolni kabal ima samo 3 linije, dve za napajanje (+12V) i uzemljenje (GND) a treća za LED indikator uspeha u traženju prilagodjenja. Kako bi se sa tim nosio računarski fanatik sem pružanjem CAT5e/CAT6 UTP mrežnog kabla, otud RJ45 utičnica štrči iz utikača za upaljače (slika gore u sredini). Četiri od osam žica iz UTP kabla vezano je na (GND) - po jedna iz svake parice, tri na (+12V) napajanje, a poslednja na LED - zeleni, sa slike, pošto crveni radi ono što obično radi, indicira napon u utičnici auto-upaljača (kao da škljocanje obližnjeg SG-230 nije dovoljna indikacija).

    Gruba ideja napajanja FT-857D prikazana je na slici gore desno. Time je obezbedjen (+), dok je (-) uzet iz upaljačkog utikača, to je crni kabal koji štrči iz upaljačkog utikača osim sivog mrežnog UTP kabla. Sve je svakako vezano na šasiju vozila pa se nisam više mogao baviti trivijalijama poput prelaznih otpora.

    Stigavši na odredište i van asfalta, sistem je postavljan kako je prikazano na donjoj šemi (klik na sliku za uvećanje):


postavka

Utisci iz iskustva...

    Ne baš neočekivano otkriće: za umanjenje ubrane (radio) buke vertikalna antena u nivou zemlje u sred grada, makar to bio i park, nije najbolje rešenje. Nikakvo značajno umanjenje praga buke na donjem delu KT opsega (30m i duže) nije primećeno. Istini za volju, neka za stanove uobičajena škripanja i zviždanja nisu bila prisutna ali je ukupni nivo buke bio gotovo identičan - sve do 20m opsega. Gornji opsezi (15m i kraće) gluvi u gluvo doba noći kako se može i očekivati, imali su prag buke na S1-S3, znatno bolje nego u stanu, ali i to je svakako buka.

    Lepo iznenadjenje - 20m band je bio otvoren do duboko u noć, i urpkos mojoj ne baš povoljnoj lokaciji u tom pravcu, Dave K0RK radeći iz mesta Tampa na Floridi sa 100W and i Quad antenom na 16.5 metara iznad zemlje čuo se sa gotovo stabilnih 57 uz periodični fade-ing. Sa visokim pragom buke na ovom kraju to je margina od jedva jedne S-jedinice. Njegov 53 do 57 raport ukazivao je na niži nivo buke s njegove strane, nisam siguran ima li njegov Quad kakve veze s tim, hi, hi. Željko, radeći kao 9A1TESLA na 40m SSB, udaljen manje od 400 km je sa 59+ zvučao kao da sedi pored mene, a na osnovu primljenih 59 ni moj signal nije bio tako loš. Skoro ista situacija sa Viktorom RC7KY udaljenim preko 1,000 km. Na 30m, Fabio IK2WQH takodje radeći sa vertikalkom daje 549 dok je njegov signal bio 599 s moje strane. Nazad na 14.175, prekidam QSO grupe Portugalaca, i Orlando CS7ABM udaljen nekih 2,500 km ljubazno daje 54-55 uz objašnjenje da dolazim sa zadnje strane njegovog Quad-a. On se, medjutim, čuje glasno, 59, u sred parka u pomrčini u gluvo doba noći u Beogradu.

    Medjutim, pri pokušaju "top-banda", tjuner ima poteškoće i ulazi u beskrajne petlje podešavanja. Podešavanje malom snagom na trenutak ostavlja utisak da je uspelo, ali prvi tit ili taaa punom snagom i eto nas opet u petlji podešavanja bez kraja. Naravno, nisam se zamarao čitanjem korisničkog uputstva za SG-230 unapred ("ako ništa drugo ne pomogne, pogledaj uputstvo", zar ne?), a da sam ga pogledao otkrio bih da mi treba bar duplo duža antena da bih makar i iz daleka imao šanse da stignem do 160m. Tačno, nikakvi problemi od 40m na više, ali ti beskrajni ciklusi podešavanja na 160m - nije lepo. Odustajanje od podešavanja, treperenje zelene LED-ovke ili nešto slično, bio bi daleko kulturniji način da mi se stavi do znanja da sam preterao. Šta više, posle neuspelih pokušaja na 160m, automatkso poedšavanje na 80 metara postalo je takodje prilično otežano što do tad nije bio slučaj. Nije bilo beskrajnih ciklusa / petlji, ali nešto tu više nije bilo kako treba... i to, kako se posle pokazalo, ne greškom sirotog SG-230.

Nakon čina...

    Pravi razlog "problema" na nižim frekvencijama postao je jasan tek sutra ujutro. Brzi pogled na krov automobila pričao je priču o epskom boju koji je SG-230 pokušavao da vodi, ostavljajući tragove progorevanja kako na žici koja je spajala RF-out iz SG-230 do vertikalne štap antene tako i na samom krovu. (Klik na sliku dole za uvećanje)

    Očigledno, žica je bila u fizičkom kontaktu sa krovom, vidi slike gore, a ne mogu baš ni reći da je puno truda uloženo da se to spreči. Izolacija žice za pokućstvo deklarisana na 400 Volts AC jednostavno nije izdržala. Na 160m ovo parče vertikalnog metala koje sam ponosno proglasio antenom ima jedva pola oma otpora zračenja sa reaktanskom do neba pa 100 W mora da je gurnulo KiloVolte kroz RF-OUT od SG-230 pravo u žicu koja je ležala na krovu.

    Treba primetiti da SG-230 nije balansirano prilagodjenje, što će reći da su jednosmerno uzemljenje, uzemljenje kućišta, zajedničko uzemljenje i sva druga uzemljenja - jedno te isto. Sledstveno, makar i bez namernog priključenja VF mase na šasiju vozila, oklop RG-213 vezan na SG-230 i masa FT-857D vezani su na šasiju vozila prostom činjenicom da su ti uredjaji priključeni i dobijaju napajanje. S toga, jedina stvar izmedju kilovolta u antenskoj žici i mase u formi krova vozila samo je malo metalik-farbe i izolacija žice. To se moralo istopiti a moj auto je verovatno sijao vanzemaljsko plavičastim sjajem, ne bih znao reći, bio sam u vozilu. Nije ni čudo da je siroti SG-230 uletao u petlje - čim se snaga poveća, zavarivački proces proradi i svi parametri otkače i zaplivaju dok se SG-230 trudi (uzalud) da popravi stvari i izbori se sa stalnim promenama usled izolacije koja se topi. Takodje, nikakvo čudo da je auto-podešavanje na 80m posle toga postalo otežano, sa pola izolacije koja je već istopljena.

Naravoučenije

• SG 230 se uprkos nemogućih uslova ponašao prilično dobro
• Razmotriti čitanje uputstva... bar po nekad
• Tri puta sve proveriti, zamišljajući da je sklapao neko koga ne volimo baš previše
• Uvek držati PP aparat pri ruci (iz očiglednih razloga)
• Ako primetite plavičasti odsjaj u šumi i čujete čudne šišteće zvuke, bez panike, ne mora odmah značiti da su vaznemaljci.

73!
de YT5AAA