Sve je pocelo jednog tmurnog popodneva, kada sam, umiruci od dosade, bacio kasetu sa filmom na pod. Naravno, to je bio "dozvoljen" film, pa samim tim i dozlaboga dosadan, kao i svi filmovi. Samo dosadni filmovi su preostali posle Velikog Spaljivanja, kada sam bio sasvim mali. Dugo mi je trebalo da shvatim zasto ne smem da gledam crtace, zaSto ih vise nema, kako to da vise nisu dobri.
"Crtaci" - ponovio sam tiho, dok mi je ceznja razapinjala grlo.
I tako je dosao. Mozda ga je dovela moja ceznja, zelja verovatno poslednjeg coveka koji ga se secao i mogao za njim da cezne. Lezao je na mojim kasetama, oslonjen na lakat, naculjenih dugih usiju, grickajuci svoju neizbeznu sargarepu.
Gledali smo se dugo, i najzad skupih hrabrosti da progovorim. Rekoh: "Zdravo Zeko".
On zagrize sargarepu i obesenjacki progovori:"Hej sefe koji ti je vrag?"
Tako je pocelo nase druzenje. Ja sam pazaio da ga ne dotaknem, da nicim ne razbijem iluziju, a za nagradu, Zeka me je zabavljao.
Bio je pravi nevaljalko, bas kao i uvek. Polivao je posetioce vodom, i smejao se dok im se imaginarna voda slivala po odelu. Stavljao im je dinamit u rukave kaputa, koji bi eksplodirao kad bi ga oblacili. culo bi se 'bang', i rukav bi bio u dronjcima. Posetioci bi stajali u nedoumici da li su zaista culi nesto, a ja i Zeka bi se valjali od smeha.
Potplitao ih je konopcima, koje bi razapeo ispred vrata. Obavezno bi se sapleli,a ne bi ni znali kako. Posle bi sumnjicavo zurili u prag, ali nemocni da ista vide.
Kad nije imao nikog drugog, salio se sa mnom. Smejao sam se zajedno sa njim. Samo jednom, kada sam skoro slomio nogu stavsi u njegovu rupu, koji mi je podmetnuo, viknuo sam na njega. Odmah je poceo da bledi, da nestaje, a tuzni izraz na njegovoj obesenjackoj njusci, slomio mi je srce.
"Stani Zeko!" - povikao sam i poceo da se smejem, iako me je noga strahovito bolela. Smejao sam se i smejao, i on ponovo poce da ocvrscava, usi mu postadose punije, a sargarepa se opet pojavi. Kada sam ;uo "Hej sefe", znao sam da je opet sve u redu.
Krenulo je naopako kada je moj sused dosao tog popodneva na kafu i partiju saha. Zeka je resio da ponovo izvede trik sa polivanjem, znajuci da volim da gledam kako se njihova svrseno ispeglana i zategnuta odela boraju i kvase, a oni o tome nemaju pojma.
Postavio je kantu sa vodom na odskrinuta vrata i vezao je za kvaku. Kad je sused usao, voda se prosula po njemu, a Zeka se zacenio od smeha.
Elmer je stajao i stajao buljeci u svoje odelo sa koga je kapala voda. "Sta ovo znaci?" - viknuo je i zamahnuo rukama. Voda me poprska, i ja se sledih. Bila je stvarna, ali kako...?
U tom trenutku on se okrete i spazi Zeku koji se jos kliberio. Scepa ga za vrat i poce tresti. "Meni si nasao da postavljas zamke, je li?"
Sav izbezumljen, pokusah da pomognem Zeki. Prsti mi proletese kroz njega, ali prodjose i kroz mog suseda, cije me je lice vise nego ikad podsecalo na svinju. Oni nestadose, a ja padoh na pod.
Osvestio sam se mnogo kasnije, sapcuci Zekino ime. Nije ga bilo,kao ni mog suseda Elmera, a sve sto je ostalo bio je jedan konopac, smotan u uglu. Sedeo sam, drzeci ga u ruci, kada sam se konacno setio. Elmer je bio glavni Zekin neprijatelj, onaj prasac sto ga je stalno jurio. Mi smo ga zvali Porki, ali pravo ime mu je bilo Elmer.
Pa da; on je otisao da dalje juri Zeku, a Zeka da ga nadmudruje. Zeki sigurno nije nista, on ce ga nadmudriti, kao i uvek. Odlanulo mi je, Zeka je bio bezbedan.
Ali ja sam bio sam, i to mi je utoliko teze padalo, sto sam se bio navikao na njegovo drustvo ovih dana. Razmisljao sam. Bilo je jos junaka, omiljenih likova iz crtaca koje sam nekad davno voleo. Mozda, ako budem dovoljno jako zeleo, mozda cu uspeti da ih prizovem.
Sedeo sam dugo, ali kada sam zacuo mjaukanje, i otkrio novu rupu na zidu, znao sam da sam uspeo. Tom i Dzeri su vec poceli svoju jurnjavu. Sav blazen, posao sam da zakljucam vrata, da Gazdarica slucano ne udje i ne izbaci ih sto prave lom.