Stari Maks bio je vec star kada je pocela promena. Zato i nije bilo nikakvo cudo sto je kucnog robota AK-101 zvao imenom svoga sina Alfija. Pravi Alfi bio je krhkog zdravlja i umro je za vreme jedne od prvih dugih zima sto su nagovestavale ledeno doba, ali AK-101 imao je dovoljno ljudskog u sebi da bi Maksu mogao zameniti sina. Uostalom izmedju pravog i laznog Alfija postojala je samo jedna bitna razlika: Alfi je uvek bio svojeglav, dok je AK-101, kao i svi kucni roboti, izvrsavao svako naredjenje bez pogovora i vrlo temeljito. Ali, Maks je bio star i potpuno uveren da pred sobom ima svog neposlusnog sina.
- Alfi - poceo je jednog dana - zelim da pocistis sav sneg. Ali kad kazem sav, onda to i mislim. Do poslednje pahuljice.
I AK-101 je prionuo na posao. A kako je njegov gospodar te veceri umro, nije bilo nikoga da ga zaustavi. Stari je Maks, i ne znajuci, bio poslednji covek na zemlji.
* * *
Stotine, hiljade godina. Zemlja se pocela oporavljati, ispod hladnog tla pojavile su se biljke, i zivot je iznova poceo. Milenijumima kasnije, naucnici jednog novog covecanstva pitace se zasto. I nikome nece ni pasti na pamet da Zemlja duguje svoj zivot jednom starom coveku, i jednom poslusnom robotu, koji je pocistio sav sneg.