Smozdeno.
Da, smozdeno, to je definitivno prava rec. Ne umorno, ne iscrpljeno, ne utuceno...
Smozdeno!
Disanje mu je bilo ravnomerno, oci polusklopljene, a ruke su mu opusteno visile do poda, laktova polozenih na oslonce fotelje.
Podrignuo je, glasno, sa uzivanjem. Potom jos jednom, cisto fore radi. Lep dan. K'o stvoren za izvaliti se u fotelju i podrigivati. Naravno, tek nakon cetiri limenke badvajzera... ili jelena, vec za sta se ima para...
Sta god da je, nestalo ga je. Dragojlo ustade i zaputi se kroz polurazrusenu sobu do kuhinje.
Dragojlo, hm...
Vickasti roditelji, zar ne? Ili mozda samo staromodni. Djavo ce ga znati, i ovako i onako je zaglavio sa tim imenom, a nesto mu se ne mili da se pati sa birokratijom te da ga menja.
Otvorio je vrata frizidera, dograbio jednu oznojenu limenku i otvorio je.
Frizider se zalupi.
Srknuo je ledeno pivce, a potom se zagledao u pihtijastu povrsinu lebdece sfere koja se materijalizovala pred njim. Ruzicasto drhturece meso. Velika viseca fleka.
Fuj, grozno. Nesto ga zasvrbe u nosu i on ga protrlja, uznemirivsi time dlacice unutra. To ga je dovoljno nadrazilo da kine, i posto ga je mrzelo da prinosi ruku ustima, nekoliko kapljica sluzi koje je ispljunuo pogodise loptu.
Naravno, nista se nije primecivalo, posto je ona bila, uglavnom, sluzava. Smrknuo je i okrenuo se, teturavo se vukuci do fotelje. Sfera ga je pratila u stopu.
Seo je i mirno nastavio da srkuce pivo, krajickom oka zagledajuci pihtiju. Kao da se za trenutak zatalasala.
- Zar ne smatras da je cudno sto sam se materijalizovala? - upita ga ona.
Dragojlov komentar bi kratak:
- Odjebi.
Zamahnuo je rukom i pljesnuo po njoj. Ruka mu utonu u zelatinoznu masu, i izlete sa druge strane, povlaceci za sobom mlaz sluzi. Ubrljao je povece parce naspramnog zida.
Fleka se samo promeskoljila, sakupila ponovo u sferu, i nastavila da lebdi, iscekujuci da se nesto zanimljivo desi.
Dragojlo mlatnu prekidac deka i nabaci elektrode na glavu. Uplovio je u matricu polupijan i silno je u tome uzivao. Guardbotovi proleprsase kraj njega i nakon identifikacije, uklonise se iz vidnog polja.
Sfera je spokojno lebdela kraj njega, kraj Alexandrinosovog zelenkasto-modrog sajta u obliku izduzene vrece. Dragojlo je sutnu, a potom zgrabi razmrljane ostatke lopte i zavitla je u sajt. Nekoliko guardbotova se materijalizovalo i sastrugalo masne fleke sa ravne plohe sajta, a Dragojlo strze elektrode i stade da bulji u ispucale bubuljice na malteru plafona.
Pihtijasta masa je, naravno, bila kraj njega.
- Dobro, ajde, dosadilo mi je. Ko si i sta si? - ljutito zareza Dragojlo.
Sfera zadrhta i ispusti nesto sto je ponajvise licilo na jecaj, mada se Dragce bas i ne bi mogao zakleti da je to bilo to. Djavo ce ga znati sa tim prokletim pihtijastim masama, mozda je kao jedna od onih sa 'vizije - taman pomislis kako place, kako joj je zao sto je poklala sve ostale, kad ono hop! i eto je za vratim glavnom glumca.
Samo sto Dragojlo nije bio nikakav glavni glumac i nije imao nikakvo tajno oruzje ili blistavu ideju kojom bi se spasio. Al' sve jedno, ko ga jebe. Da je cujem.
- Ne znam. Odjednom sam postala svesna sebe i tebe. Kao i svih ovih podatak koje trenutno skladistim po umu. Cudno je sve to.
Dragojlo zavrte glavom.
- Pa dobro, a sto si tu? Jel' si uskladistila podatak o tome koji ces moj ovde?
Pihtija se zavrte i ponovo ispusti onaj zvuk nalik na uzdah. Sad je vec delovao kao stvarni uzdah. - Ne znam. Jednostavno sam tu i... postojim.
Dragojlo klimnu glavom i pokusavajuci da izgleda kao da razmislja, poce da ceska bradu.
- Da znas da sam i ja dosao do tog zakljucka! - uzviknu on napokon - izgleda da smo u ponecemu slicni... iako... jebiga, ne svidja mi se bas najvise sto licim na pihtijastu fleku, ali dobro, sad...
Sfera poce veselo da skakuce.
- Kako se zovem? - upita ona radoznalo.
- Kako to mislis? Zar ne znas?
- Ne. Nazovi me nekako, molim te. - zacvile ona.
Dragojlo promisli malo. Ako su vec njega zeznuli, zeznuce i on nju. Nakezio se i ponosno izjavio;
- Zvaces se Simonida!
- Simonida? Prekrasno! Sad imam i ime... a sta cu da radim?
Dragojlo promisli, a potom veselo zaklopara ka frizideru po jos jednu limenku piva. - Bices mi prijatelj! - doviknu on preko ramena, a Simonida veselo zasljapka po stolu.
Sada je sve u redu...