- Ukljucite vase planetoskope, molim vas - cuo se profesorov glas, pojacan zvucnicima.
Studenti ga poslusase.
- Pred vama se nalazi primerak planthe terrae, tipican predstavnik svoje klase. Ovakve planethe - profesor ih je i dalje zvao planethama, ne primecujuci svoju gresku, sto je izazvalo prigusen smeh - Ovakve planethe, rekoh, - nastavi uporno - dragocene su zbog toga sto nam omogucavaju dragoceni uvid u procese sto se desavaju u njenoj unutrasnjosti.
- Za razliku od hladnih planeta sa rubova zivotnog sistema, gde su promene okovane ledom, ili njihovih vrelih drugarica, gde vrelina ubija svaku promenu, ove planete vam pruzaju pravu sliku o nacinu prezivljavanja ovakvih zivotnih oblika.
- Planeta pred vama je bolesna. Da, da, mada se to jos ne vidi. Za nekoliko desetina obrtaja, stotinu najvise, ona ce biti u samrtnim mukama.
- A zasto? Zbog parazitskog oblika zivota koji vegetiraju na njoj, unistavajuci nemilosrdno i samo tlo pod sobom. Horde tih, toboz "razumnih" stvorenja, opustosile su zeleni pojas na juznoj polulopti, neophodan za celu ekosferu. Pojeli su sume, uprljali mora, zagadili i sam vazduh koji udisu!
Planeta se naravno bori svim snagama protiv najezde, ali njena su sredstva ogranicena.
Vidite li podatke o njihovoj brojnosti? I pored svih pokusaja oni i dalje rastu i umnozavaju se. Ni sve nove bolesti, vezane za samo razmnozavanje, nisu znacajnije uticale na smanjivanje rasta njihove populacije. Ni njihovi medjusobni sukobi, ni povecan talas samoubistava, ni izuzetno povecan broj nesrecnih slucajeva ... nista ne moze da ih spreci, prebrzo se razmnozavaju da bi planeta mogla da izadje sa njima na kraj.
- Ali - javi se jedan student - sami ste rekli da za nekoliko desetina obrtaja nece biti uslova za njih...
- Naravno, ali tada ce biti prekasno i za samu planetu. Bice unistena, upropascena, a i oni sa njom...
- Par zar oni to ne znaju? - zaprepasceno neko upita. - Ipak su to razumna bica...
- Naravno da znaju! - povika profesor. - U tome i jeste tragedija!