U svojoj vremenskoj masini Vron i Dreena, dvoje poslednjih pripadnika vampirske vrste, jurili su u buducnost bezeci od unistenja. Drzali su se za ruke i tesili jedno drugo, uplaseni i gladni.
U dvadeset drugom stolecu ljudi su ih napokon otkrili, uvidevsi da legenda o vampirima, koja je potajno postojala i sirila se medju ljudima, uopste nije legenda vec stvarnost. Organizovan je lov, pronadjeni su i ubijeni svi vampiri osim ovo dvoje, koji su jos pre radili na konstruisanju vremenske masine i i uspeli je zavrsiti upravo da na vreme pobegnu njome. Da pobegnu u buducnost, daleko u buducnost u kojoj je i sama rec vampir zaboravljena, a oni ce ponovo ziveti bez straha da ih otkriju - i s vremenom ce iznova obnoviti svoju vrstu.
- Gladna sam, Vrone. Strasno sam gladna.
- Dreeno, draga, i ja sam. Uskoro cemo se ponovo zaustaviti.
Vec su se cetiri puta zaustavili, i svaki put jedva ostali zivi. Nisu ih zaboravili. Kada su se poslednji put zaustavili pre pola miliona godina, videli su da je Zemlja postala pasji svet - i to doslovno: ljudska je vrsta izumrla a psi su postali civilizovani i nalik na ljude. Pa ipak, prepoznali su u njima ono sto zaista i jesu. Samo su se jednom uspeli nahraniti nekom mladom kujom, ali onda su ih najurili u njihovu vremensku masinu, ponovo na put u buducnost.
- Hvala ti sto si stao - nakon nekog vremena rece Dreena i uzdahnu.
- Ne zahvaljuj mi - odvrati mracnim glasom Vron. - Ovo je kraj puta. Ostali smo bez goriva, a ovde vise nikakvog goriva necemo naci. Do sada su se vec svi radioaktivni elementi pretvorili u olovo. Zivecemo ovde... ili...
Izadjose da pogledaju gde su to stigli.
- Vidi - uzviknu Dreena uzbudjenim glasom pokazujuci prstom prema necemu sto im se priblizilo. - Neko novo bice! Psi su nestali. Pobedila je neka druga vrsta. Nas su sigurno zaboravili.
Bice koje im se priblizavalo posedovalo je telepatske sposobnosti.
- Cuo sam vase misli - odjeknu glas u njihovim glavama. - Pitate se da li poznajemo bica po imenu "vampiri"? Ne, ne poznajemo ih.
Dreena odusevljeno stegnu Vronovu ruku.
- Sloboda! - promrmlja glasom u kojem se osecala glad. - I hrana!
- Takodje se pitate - nastavi glas - o mojem poreklu i evoluciji. Danas je sav zivot biljnog porekla. Ja... - lagano im se nakloni - ja, pripadnik vladajuce vrste, nekada sam bio ono sto ste vi nazivali repom.