- Predsednice vreme istice - suzdrzano, ali i odlucno upzori Vrhovni casni sudija.
- Da, znam - nesigurno odgovori Predsednik. - Znam to, ali jos nisam doneo odluku. Ima tu jos dosta nejasnih stvari, a ja nisam sklon da te tako... bez dubljeg shvatanja situacije...
Vrhovni casni sudija s postovanjem klimnu glavom.
- Razumem vas, Predsednice. Ne zovu vas uzalud "Pravedni". Nisu vam jasni motivi osudjenice.
- Tacno! - ozari se lice predsednika. - To je to! Motivi! Vec tri stoleca nacija se razmnozava kloniranjem, to je regulisano medjuzvezdanim kodeksom, smrtna je kazna predvidjena za bilo koji cin telesnog opstenja, a ona je ipak...
- Blud, cisti blud! Poremecaj nekih funkcija svesti! To je ono! - zucljivo upade Vrhovni casni sudija. - Osudjena je na osnovu Medjuzvezdanog kodeksa na unistenje! To je prvi slucaj za vreme vase vladavine, prvi i mora da ostane jedini! Telesni kontakt je nezdrav, nepouzdan, nehigijenski, i sto je glavno, unosi nestabilnost u stecni zivot galaksije!
- Znam to - rece Predsednik. - Znam sve to, ali nastojim da shvatim sta se to dogadja u glavi te nesrecnice, mozda to nije svesno, mozda... ispitacu sve okolnosti pre nego sto donesem konacnu odluku...
Vrhovni casni sudija se sa dubokim postovanjem nakloni i podje natraske prema vratima.
"Pravedni", promrmlja za sebe sa divljenjem. "Taj se brine za dusu svakog svog podanika. Vec osmi mesec kako odlaze da stavi svoj potpis na presudu... beskrajno pravedan covek!"
I tiho zatvori vrata za sobom.
* * *
Pred zatvorom su stajala dva strazara u stavu mirno.
Predsednik im klimnu glavom i udje u zatvorske odaje.
- Najpravedniji covek na svetu - rece s postovanjem prvi strazar.
- Tacno - slozi se drugi. - Cak i najgori zlocinac kao ova osudjenica ima prvo na temeljitu istragu od Njega licno!
Osudjenica je lezala na krevetu.
Posmatrala je Predsednika bez straha.
Naravno bila je kriva...
- Ima jos nekih detalja koji mi nisu jasni - rece Predsednik.
Osudjenica klimnu glavom sa razumevanjem i poce da svlaci haljinu...