"Drustvo," rece im Zaphod svecanim glasom, "vodim vas sve na pecene andjelcice."
"Na pecene ... STA?!", uzviknu Trilijan. "Na pecene andjelcice. Znas, to su oni golisavi deckici sa pernatim krilcima ..." "O, Zarkone!", uzviknu Trilijan i s gnusanjem pade u nesvest. "A ko placa?", upita Ford. "Ja, naravno!", odgovori Zaphod, na sta se Ford ozbiljno zabrinu nad mentalnim zdravljem svog prijatelja. Pre nego sto je Trilijan pala u nesvest, slucajno je promasila pod broda tako da je u nesvesnom stanju odletela do same tavanice, pa su se ostali dobro namucili da je ponovo prizemlje. A cim je pala u nesvest, u njenom umu se materijalizovao Zarkon, ljutito je pitajuci zasto ga je prekinula na najboljem mestu u njegovom hiljadugodisnjem snu. Trilijan nije ni znala da je veoma dobar medijum.
Univerzum, u svojoj beskonacnoj raznolikosti, poznaje najcudine oblike zivota: od buljoustih zveri sa Traala, za koje dobro znamo sta su i cime se bave, do ljudi, za koje takodje dobro znamo sta su, cime se bave i kako su skoncali (bar vecina od njih).
No, i pored sve te beskonacne sarolikosti, mnogi motivi u Univerzumu se ponavljaju. Tako, pored planete na kojoj rastu srafcigeri i pored planete po kojoj vilmuju madraci, postoji i planeta po kojoj veselo leprsaju andjelcici.
Izgleda da je model dvonoznog humanoida Univerzumu najdrazi, iako broj ruku, glava, krila, pipaka, antena i slicnih izrastaja na njima varira na najcudnije nacine. Prema Vodicu kroz galaksiju za autostopere andjelcici sa Angeliae B su, naravno, dvonozni humanoidi sa parom pernatih krila koji neverovatno podsecaju na letece, krilate, podgojene muske potomke ljudske rase (sa planete Zemlja) u prvim godinama njihovog zivota. cinjenica da Zemlja vise ne postoji ce, verovatno, drasticno uticati na izmenu ovog opisa.
Vodic takodje tvrdi da su to najukusniji dvonozni humanoidi.
Na Medjugalaktickom testu inteligencije se pokazalo da je svega nekoliko zivotnih formi gluplje od andjelcica sa Angeliae B (medju njima su se zatekli srafcigeri i buljouste zveri sa Traala). Nivo inteligencije andjelcica sa Angeliae B je bio daleko ispod onog koga propisuje Medjugalakticka uredba o vivisekciji, kastraciji i kulinarstvu, tako da su nas spretni kulturo-patolozi snabdeli nizom informacija o njihovoj anatomiji (a spretni kuvari nizom veoma ukusnih - i skupih! - jestivih zadovoljstava).
Njihova bucmasta tela su uglavnom ispunjena gasom koji je laksi od atmosfere, sto im omogucuje da lebde bez problema. Krila im sluze iskljucivo za manevrisanje, a i to cine veoma lose, dok za spustanje u nize slojeve atmosfere koriste jednostavan trik sa ispustanjem gasa poznat cak i u najzabitijim delovima Univerzuma.
Najinteresantnije otkrice se odnosi na centralni nervni sistem. Naime, vivisekcijom je ustanovljeno da im se mozak ne nalazi u onome sto bi se moglo nazvati glava (kao sto je slucaj kod vecine dvonoznih humanoida), vec u onom organu koji bi kod jedne posebne vrste dvonoznih humanoida odgovarao muskom polnom organu.
Arheoloski nalazi su potvrdili da su andjelcici sa Angeliae B u ranim fazama svog evolutivnog razvoja doista imali mozak smesten tamo gde i ostali dvonozni humanoidi. No, kako su, zbog njima svojstvene ekstremne gluposti, neprestano udarali glavama o cvrste predmete i jedni o druge, priroda je mudro odlucila da ga premesti na sigurnije mesto. Nazalost, nije odlucila da ga bitnije poveca. (Mnogi kulturo-patolozi su bili iznenadjeni saznanjem da mozak andjelcica sa Angeliae B nikada ne menja svoju velicinu.)
Ova teorija ujedno objasnjava i Misteriju odsustva andjelcica u obliku koji neverovatno podseca na letece, krilate, podgojene zenske potomke ljudske rase (sa planete Zemlja) u prvim godinama njihovog zivota. Pretpostvlja se, naime, da su andjelcici u navedenom nedostajucem obliku, ukoliko i postoje, toliko glupavi (usled odsustva mozga) da vrlo brzo oslobadjaju Univerzum svoje nedostojne egzistencije.
Jedna od retkih stvari u kojima se Vodic kroz galaksiju za autostopere slaze sa izvestajima zvanicnih medjugalaktickih istrazivanja odnosi se na cudne sklonosti andjelcica sa Angeliae B. Zato sto su vec bili tamo da obave Medjugalakticki test inteligencije i zato sto Medjugalakticke institucije uglavnom nemaju dovoljno kredita da finansiraju sva istrazivanja koja bi trebalo da finansiraju, kulturo-psiholozi koji su testirali andjelcice sa Angeliae B su ih ujedno istestirali i Medjugalaktickim testom sklonosti i afektivne histerije. I dosli su do iznenadjujucih rezultata koje jos uvek nisu uspeli da objasne dovoljno racionalno. Ispostavilo se da, izmedju ostalog, andjelcici sa Angeliae B imaju osobinu da se grupisu oko visokih koscatih i sedokosih dvonoznih humanoida i da se ni po koju cenu ne odvajaju od njih, pogotovo ako ti dvonozni humanoidi imaju nesto sto lici na dugu, sedu bradu (pa makar to bio i organ cula sluha).