- Stanislave, Stanislave! - mehanicki glas odjekivao je kucom preko interfona. - Pa dobro, gde si ti?
- Oprostite, gospodaru, dolazim. - Ubrzano disuci u sobu utrca snazan muskarac.
- Koliko te puta moram zvati? Gde si do sada?
Covek je ponizno pognuo glavu.
- Ja, oprostite, nisam mogao doci ranije...
- Nisi mogao, a zasto, molim lepo? Naravno, ako smem pitati.
- Pa, zato sto sam bio sa... zenom...
- Oh, te vase smesne potrebe. Nije mi jasno kako je vrsta sa toliko nedostataka mogla tako dugo vladati ovom planetom. Pa dobro, spremi mi sada toplu uljanu kupku. Ali pazi da ne bude prevruca.
Nadmocno gledajuci coveka kako pognute glave izlazi iz sobe, robot se lenjo protegnu na lezaju.