"... i zato linije velikog gravitacionog potencijala treba izbegavati u svakoj prilici", zavrsio je svoje izlaganje uvazeni profesor Peter Aleksejevic mladim polaznicima Astronauticke akademije. "A sada, posto nam je ostalo jos dosta vremena, mogao bih vam ispricati jednu istinitu pricu iz doba prvih velikih migracija, iz doba kada je putovanje zakrivljenim svemirom jos bilo nedovoljno istrazeno i kada su se desavale mnoge, ponekad glupe nesrece."
"Bila je to jedna od prvih zvezda Suncevog tipa na kojoj su sonde otkrile planete koje su dolazile u obzir za teraformiranje. Rog 3021 bio je udaljen oko hiljadu i cetiri stotine svetlosnih godina, sto se tadasnjim brodovima moglo p[reci za dve godine - istina, zbog uslova u zakrivljenom svemiru za posadu je to bilo nekih dve stotine godina, pa su na brodovima imali hibernatore. I tako, na brzinu je formirana ekspedicija: dvadesetak ultrabrzih robotskih brodova nosilo je gorivo i alate, a cetiri sporovozne krstarice hibernisanu posadu. Svi znate koliko je tesko projektovati sigurnu putanju kroz zakrivljeni svemir, a u to vreme nisu postojali lokatori mase koji bi upozoravali na prepreke, tako da se jednom brodu desilo neizbezno - prosao je vrlo blizu pored crne rupe. Sada, crna rupa cudno utice na zakrivljeni prostor, u stvari ona ga dodatno zakrivljuje. Brod je citave dve godine prolazio pored crne rupe, sto je za posadu znacilo jos dvesta godina hibernacije. A biti dvesta godina izlozen zracenju crne rupe, to nije sala. Iako je zracenje u pocetku bilo malo, tokom godina telesna ostecenje su postajala sve veca, uglavnom na nervnom sistemu hibernisanih ljudi."
"Kada je Galapagos konacno stigao na odrediste i njegova posada probudjena, kapetanu Moronovu bilo je jasno da se nesto cudno dogadja sa njemu i njegovim ljudima. Kompjuter Galapagosa je pronasao sonde sto ih je ostavila ekspedicija i obavestio kapetana o tome. Zapisi na sondama su govorili da se Galapagos vodi kao nestao, da nijedna planeta ne ispunjava uslove za teraformiranje i da se ekspedicija vratila kuci, duboko ozaloscena zbog gubitka cetvrtine ljudstva. Kapetanu Moronovu bilo je jasno da nesto mora uciniti. Da se tek tako vrate ne dolazi u obzir - kapetan Moronov je razmisljao, iako mu to bas nije islo od ruke - uostalom svo gorivo je potroseno. Jedina stvar koje se setio je da posalju nekakav na signal na Zemlju pa da ih pokupe spasioci."
"I tako vam je, dragi moji, nas kapetan Moronov naredio da se raznese zvezda. Neocekivana eksplozija supernove u tako bliskom susedstvu predstavljala je spektakularan prizor i podrazumevalo se da smo poslali jos jednu ekspediciju. I zaista smo otkrili Galapagos kako ostecen bespomocno pluta daleko odbacen eksplozijom zvezde. Posada nije prezivela, njihovi hibernatori nisu bili predvidjeni za tako dugacak rad."
"Ali kako?" izleti jednom mladom akademcu. "Brodovima treba samo dve godine da stignu... oh..."
"Mladi kolega, vidim da ste shvatili ono sto osteceni mozak kapetana Moronova nije mogao. Drugoj ekspediciji je zaista trebalo samo dve godine da stignu, ali glasnik koji je poslat po nju malo je zakasnio. Citavih hiljadu i cetiri stotine godina..."