Osecao je da mu telo vristi od bola. Pluca, srce, bubrezi... sve je pulsiralo nenoralnom brzinom. Svaki pokret mu je donosio eksploziju bola s kojom se morao suociti. Groznica ga je tresla. Talasi vrucine, hladnoce. Zglobovi su na kraju poceli da mu otkazuju poslusnost. Za trenutak, bol uminu, i on odahnu, ali se zatim ponovo javio.
- Gospode Boze - progovori jedan od posmatraca. - Ovo je tako... stvarno! Gotovo da poverujete da je u pitanju pravi covek!
- Ah, - uzdahnu od zadovoljstva procelavi rukovodilac centra. - Znate, nasi mladi entuzijasti su zaista ulozli truda u ovu animaciju. Stvarno su se potrudili oko programiranja reakcija da bi dobili zivog coveka - ili nesto najblize tome. U svakom slucaju - rece, pokusavajuci da izgleda skromno - izgleda dovoljno ziv da bi verno reprodukovao simptome ove opake bolesti.
- Iskljucite sistem - rece, okrenuvsi se - a vi izvolite za mnom...
Kada su prekidaci skljocnuli, poceo je da pada u crnu jamu. Konacno smrt! Na zalost, trajala je samo do sledeceg ukljucenja prekidaca.