Zamislimo dva sveta. Oni su gotovo isti ... Krecu se skoro identicnim putanjama oko svojih zutih sunaca, na sebi nose isti teret covecanstva. Gradovi su im skoro potpuno identicni, istorije takodje. U oba sveta zivi gospodin Dzon Grifin.
Da, svetovi su im gotovo identicni, jer na kraju krajeva, to su paralelni svetovi. Medjutim, gotovo identicni, nije isto sto i identicni, sto je pomenuti gospodin Dzon Grifin iskusio na sopstvenoj kozi.
Gospodin Dzon Grifin, nazovimo ga Prvi Gospodin Grifin, ziveo je u istom kraju grada kao i njegov imenjak, Drugi gospodin Grifin. Stanovao je u kuci sa desetak soba, punoj antiknog namestaja, sa poslugom i vrlo modernim vodenim krevetom. Od svega toga, Drugi Grifin je imao samo vodu. Stanovao je u jednom prolazu, sa sopstvenim udubljenjem u zidu, koje je bilo samo njegovo, cak i kad nije bio tu.
Obozavao je novine, kao i njegov imenjak, ali samo zato sto su sluzile kao dobar pokrivac. Imao je vazan i odgovoran posao, kao i Prvi Grifin, samo sto je on pod time podrazumevao udobno lencarenje, a Prvi Grifin komandovanje velikim brojem ljudi.
Gospodin Prvi Grifin se nedavno razveo, dok se Drugi nikad nije ni zenio. I na kraju, Prvi gospodin Grifin je bio nesrecan, koliko to uspesan covek moze biti, a Drugi gospodin Grifin je bio nesrecan, koliko jedna skitnica moze biti.
Takvo je bilo stanje, sve do 23. oktobra te godine, kada je Prvi gospodin Grifin, sit svog praznog zivota, resio da izvrsi samoubistvo, pretekavsi svog dvojnika za nekoliko dana u slicnoj nameri.
Revolver je stajao na stolu, pored case. Bila je prazna, kao i sve ostalo u njegovom zivotu. To je bio zakljucak, koji mu se nametao poslednjih par meseci. Nije bilo ni jedne stvari (sem zeninog odlaska) koja bi to potvrdila, ali on je osecao da mu je zivot siv, i u potpunosti bedan. Cak i zenino neverstvo nije bilo nesto sto bi tu prazninu promenilo, makar i nagore. Savrseno dobro je znao da je to bio njen nacin bekstva iz jednog isto tako sivog zivota, kao njegovog, ma koliko da se ona zavaravala mislima o ljubavi. On nije zeleo da se zavarava nicim. Zato je revolver stajao na stolu i cutke cekao satima.
Napunio je casu picem, popio je, i opet je sve bilo prazno. Onda je poceo da razmislja o oprostajnom pismu. To ga je podsetilo da nije napisao testament. Nije zeleo da sve to ostane njegovoj bivsoj zeni, pa je sve razdelio dalekim rodjacima, i dobrotvornim ustanovama. Pisma se odrekao, resio je da ostavi samo prazan papir. To mu se ucinilo kao odlicna ironija. Konacno, popio je poslednje pice, skinuo kravatu i uzeo revolver.
Gospodin Grifin Drugi je upravo razmisljao o ledenoj zimi, koja ce naici uskoro, i o tome da ce se propisno nasmrzavati. Trik sa zatvorom nije vise uspevao, otkad je neka budala napisala o tome satiricnu pricu, pa su se pajkani naljutili. Bio je i gladan, ali to nije bilo tako kriticno. Gledao je sa zaviscu vatre po sobama, i sit skitnickog zivota, ocajnicki zeleo da je unutra.
U tom trenutku Gospodin Grifin Prvi pade ispred njegovih nogu. Bio je bled, i delovao je bolesno. Kad je otvorio oci, zvucao je ludo. Rekao je: "Previse je hladno za pakao" i onesvestio se. Malo je nedostajalo da se i Drugi Grifin onesvesti, kada je pazljivije pogledao lice coveka na plocniku.
Cim se malo pribrao, poceo je da ga vuce ka nisi u zidu. Tamo ga je ispljuskao po licu hladnom vodom, i time ga malo povratio, mada je hladna voda samo pojacala njegovo ubedjenje da se nalazi u paklu.
Razjasnjenje situacije je zahtevalo sate, neverica jos vise. Obojica su bili tvrdoglavi skeptici, i potrajalo je dok nisu shvatili sta dolazak Grifina Prvog zapravo znaci.
- Pa ti si u stvari dobio novi zivot kad si se ubio? - zakljucio je Drugi Grifin.
- Tako nekako. Samo nije bas nov, samo nastavak starog - zamisljeno rece Prvi Grifin, jeduci piletinu, koju su tog jutra rano 'pozajmili' iz prodavnice.
- Moras priznati, da je, ako nista drugo, totalno drugaciji od tvog prethodnog zivota.
- To svakako jeste - nasmeja se Prvi Grifin. - Tamo nikad u zivotu nikad nisam 'maznuo'. Doduse, nisam ni imao potrebe, ali opet ... Ovde se osecam potpuno drugacije, slobodnije ... Prvi put u zivotu sam slobodan!
- Presesce ti brzo; videces. Ja bih radije da imam gomilu para, nego da jedem ukradenu piletinu.
- Ne razumes. - rece Prvi Grifin. - Nije stvar u kradji. Ovde nema nikakvog zacrtanog puta, kojim bi morao da ides. Ti ga nemas, i briga te za sve. Uvek se znalo sta moram da uradim, gde moram da idem ... uvek je predamnom bio strogo zacrtan put, i ja sam morao da idem njim.
- Zasto? - upita smeteno Drugi Grifin.
- Oh, iz mnogo razloga. Ma koliko se trudio, kad imas para, nikad nisi svoj. A ja sam uvek bio dovoljno kukavica ... Nije to raj, znas.
Drugi Grifin pocuta malo.
- Ti si bas imao love, je li? - upita on malo kasnije.
- Aha. Ali mi nista nije pomogla. Opet ti kazem, nije to dovoljno.
- Da, ali ti si uvek imao lovu. Ja nisam nikad. Bas bih voleo da sam bio na tvom mestu.
Obojica zacutase, a onda Prvi Grifin progovori.
- Pa sto ne odes?
Ovaj ga zapanjeno pogleda.
- Kako?
- Isto kao i ja?
- Da se ubijem?
- Sto da ne?
- Ti si lud - rece Drugi Grifin.
- Tamo je prazno mesto, mene nema, i ko te moze spreciti? Na kraju krajeva, ti jesi ja.
- Neka hvala. Ne bih voleo da zavrsim kao tvoj les.
- Slusaj - povika Prvi Grifin groznicavim glasom. - Jesam li se ja stvorio u tebi? Nisam. Zasto bi ti onda bio u mom lesu? Ja sam ovde, zar ne? Ti idi tamo, ukloni moj testament i uzivaj.
- Vidi - nastavio je Prvi Grifin blazim tonom - meni se ovde svidja; ovaj zivot mi mnogo vise odgovara, nego moj. Tebi bi vise odgovarao moj. Hajde da se zamenimo. Iskoristi ovu priliku, mozda ti se nikad vise ovakva nece pruziti. Na kraju krajeva, - dodade on - sta mozes da izgubis?
- Zivot na primer.
- Pa sta? I onako si razmisljao o samoubistvu, kao i ja. Sad cak mozes da izvuces i koristi od toga!
Prvi Grifin je napeto gledao u Drugog, ali ovaj je cutao.
- Ja sam dokaz da stvar funkcionise. Zar si tolika kukavica?
Drugi Grifin se ujede za usnu.
- Evo ti moj revolver. Preneo je mene preko, mozda ce i tebe. Uzmi.
Drugi Grifin ga je posmatrao napeto, a onda polako pruzi ruku ka njemu.
- Ne bojim se - polako rece. - Ali sanse nisu na mojoj strani.
- Meni je uspelo - rece Grifin. - Zasto ne bi i tebi?
Drugi Grifin otkoci revolver, i polako ga prinese slepoocnici.
- Zasto da ne? Na kraju krajeva - rece, bledo se osmehujuci - kome ce covek da poveruje, ako ne sebi?
Time se spusta zavesa na svim svetovima na kojima se ovaj dogadjaj odigrao. Jer, u beskonacnosti paralelnih svetova, postoji beskonacno mnogo svetova na kojima se odigao ovaj dogadjaj, bas kao sto i beskonacno mnogo svetova gde Drugi gospodin Grifin nije poverovao svome dvojniku. Takodje postoji i beskonacan broj svetova, na koje je otisao, umesto na zeljeni. I na kraju, postoji beskonacan broj svetova na kojima se ovaj dogadjaj nije odigrao, pa i onih gde Gospodini Grifini ne postoje.
Ali, sta se dogodilo ovom gospodiny Grifinu? Ne znamo, mozemo se samo nadati da je izabrao pravu od bezbroj varijanti koje su se pruzale pred njim. Optimisti veruju da je ipak pronasao svet svoga dvojnika, i da je postao bogat i srecan. Pesimisti se boje da ga je nasao, i time unistio svoj san, jer nema niceg goreg od ispunjenog sna.
U svakom slucaju, nadamo se da postoji bar jedan od beskraja svetova, u kome jedan obican gospodin Dzon Grifin moze da bude srecan. Ako postoji, onda ni svi ostali svetovi ne postoje uzalud.