Kapetan se naze ka monitoru i proverivsi nekoliko osnovnih parametara izda naredjenje za ulazak u orbitu. Prilazili su plavo-zelenoj planeti punoj vode, kiseonika i svega ostalog potrebnog za zivot. I zaista, zivot se na tom svetu zaceo. I to ne samo biljni ili neki nizi oblik zivota, vec inteligencija i to inteligencija na relativno visokom tehnoloskom nivou. Kapetan se na trenutak zagleda u bljestava svetla na nocnoj strani planete, svetla koja su ocrtavala konture kontinenata. Kapetan se okrete u svom lezaju i zatrazi izvestaj.
Holoskrin se osvetli i na njemu zaigra izvestaj o uspesnom ulasku u orbitu. Sve je teklo prema planu. Usli su na orbitu posto su prethodno pronasli dovoljno ravan i pust predeo na koji bi mogli izvrsiti teleportaciju. Nalazili su se tacno iznad neke velike pustinje,prateci planetarnu rotaciju. Nakon sto su izveli potrebnu stabilizaciju orbite,kapetan raskopca pojaseve koji su ga drzali prikovanog za lezaj i odlebde do teleportacione prostorije. Tamo su vec spremno stajala dva clana posade,takodje clanovi odbora za prvi kontakt. Njihov zadatak je bio najtezi i najriskantniji. Morali su se teleportovati na povrsinu planete i uspostaviti kontakt sa tim neobicnim bicima koja nastanjuju povrsinu ovog sveta. Na licima svih oko sebe kapetan je mogao da vidi razdragano ushicenje. Imao je osecaj kao da je pre nekoliko trenutaka iz hipersvemira uleteo u sistem, uhvativsi gotovo u istom trenutku odjeke slabasnih radio signala sa trece planete. Dobro je zapamtio osecaj nervoznog iscekivanja dok su se priblizavali tom majusnom svetu koji isprva nije bio cak ni malena tacka svetlosti u svemiru, da bi sad vec narastao do razmera jednog sveta. Iako im je ovo bio vec cetvrti sistem u kome su uspostavljali kontakt, bili su daleko od ravnodusnosti prema tom cinu. Svaka civilizacija imala je svoje obicaje, kulturu ili cak kulture koje je trebalo ispitati i katalogizovati. Sam trenutak prvog kontakta je takodje uvek bio razlicit i uvek je to bio novi dozivljaj.
Kapetan se prenu iz sanjarenja i ponovo zauzevsi formalan stav izda naredjenje za teleportaciju. Dva tela u atmosferskim skafandrima, opterecena raznovrsnom opremom zatreperise i tenutak nakon toga nestase. Nakon sto je trenutak iscekivanja prosao, trebalo je da se dobije signal sa povrsine o uspesnom "ateriranju". Medjutim,sve sto su sa povrsine dobili na senzorima je bila elektromagnetna oluja, koja im je nakratko oslepela senzore. Shvativsi sta se desilo, kapetan munjevito izda nekoliko naredbi svojim oficirima i odjuri da se smesti u svoj lezaj i pripremi za hitan beg iz sistema. Zalio je za poginulim clanovima posade, ali sa ovakvom civilizacijom nisu zeleli kontakt...
Dole, na povrsini Zemlje, Robert Oppenheimer skloni zatamnjeno staklo ispred ociju i skliznu na pod malenog skrovista, oslonjen ledjima na zid. Dok je napolju, u pustinji, oganj prve nuklearne eksplozije na Zemlji besneo, obratio se prijatelju koji je pored njega posmatrao dotad nevidjen prizor:
- Jesi li ikada citao Bhagavad-gitu: "Ja postajem smrt, unistitelj svetova".