"doslo je ledeno doba", pisale su novine. Uvuklo se polako, neprimetno. Proslo je dosta vremena, dok se shvatilo da je ono medju njima stalno prisutno.
* * *
"Gluplje zanimanje nisam mogao naci", razmisljao je. "Radio-astronom? Sta je to sada kada ne rade vise ni radio-stanice ni televizija... Kada ni novine ne izlaze. Trebalo je da postanem mesar ili poljoprivrednik. Valjda bi sada imao sta da jedem!"
Vozio je polako, tesko se probijajuci kroz snezne smetove. Pokusa da izadje iz kola, ali ne uspe. Sneg i led su sa svih strana pritiskali, nije se imalo gde pobeci. Mahinalno pruzi ruku i ukljuci radio. Naravno - ovaj je cutao. Menjao je kanale, ali ni na jednom nije uhvatio ljudski glas. Samo sum. Sum ir svemira, koji se sada mogao hvatati i obicnom automobilskom antenom. Nije imalo sta da prigusi signale. Uze iz torbe hladni sendvic i zagrize ga.
* * *
Radio je jos bio ukljucen. Sumovi se nisu gubili. Cas su bili jaci, cas slabiji, ali su uvek bili tu. Uze poslednji sendvic u ruke. Treci mu zalogaj zastade u grlu. Zapanjen osluskivao je sumove. Nizali su se jedan za drugim, u pravilnom ritmu. Nije bilo sumnje - bila je to PORUKA !