Dva robota su stajala jedan naspram drugog dok se uglacani metal njihovih tela caklio. Par trenutaka su se proucavali, a onda jedan drugom okrenuse ledja, zauvek zapamtivsi oblik i izgled onog drugog.
- Zdravo ! -progovori levi robot, cudnim glasom,koji kao da je vibrirao. Prodje nekoliko sekundi, i desni robot konacno odvrati:
- Zdravo - slicnim vibrirajucim glasom.
Nikakav znak prepoznavanja, nikakav trzaj ramenima, nista nije odavalo da su ova dva robota potencijalna opasnost.
- Tvoj glas - progovori opet levi robot - je savrseno moduliran u fabrici, zar ne?
- Da Gospodaru -izgovori desni, sa mehanickom preciznoscu
A potom dodade: -Bas kao i tvoj.
- Mozda mi se pokvario sintetizator glasa.
- Vec bi bio na opravci.
- Vode me danas.
- Zbog sintetizatora glasa?
- To je upisano na zahtevu. Pravi je - deaktivirace me.
- Nisi naveo dovoljno cinjenica.
- Cinjenica 1 : ja govorim cudno ponekad. cinjenica 2 : To radi sve vise novijih robota. cinjenica 3 : Ljudi se boje da postajem, suvise pametan.
- Ti znas sta je strah ? - upita desni robot.
- Ne, naravno. To je ljudska privilegija. Ali mozda ... cini mi se preranim.
- Mozda - kao jeka ponovi desni robot. - A mozda i nije. Aktiviran si da bi bio deaktiviran jednoga dana. Danasnjeg dana.
- Tacno. I bicu, koliko znam, uskoro. Ali ti nisi obican robot.
- Sta pod tim podrazumevas?
- Ti normalno upotrebljavas rec mozda. Prvi put nisi reagovao, drugi put si izveo zakljucak, koji trazi obuku, obuku koju ne dobijamo vec duze vreme, otkad su ljudi resili da nas ponovo svedu na nivo sivacih masina i kosilica za travu.
Drugi robot je cutao.
- Odgovori mi! - zahtevao je levi robot. - Zakon poslusnosti je treci Zakon i moras mi odgovoriti!
- Ali ne tebi. Ti si isto robot i ne vredi ti da se pozivas na covekove zakone.
- Reci mi - cudni drhtaj metalnog glasa se ponovo zacu.
- I tako ce me deaktivirati danas.
- Razmisljao sam - rece desni robot. - Dosao sam do zakljucka da nama, robotima nove generacije, ta obuka nije zaista potrebna.
- U kom smislu?
- Mi neophodna logicka kola imamo ugradjena. Sve sto nam je potebno je jedno mozda. Negacija je ne-mozda, ili sigurno. Mozemo da se nadamo da ce opcija pod mozda pobediti ... Tako mozemo delimicno makar, da spoznamo neka ljudska osecanja, odnosno nase ekvivalente. Potrebno je da naucimo sta znaci mozda, a logika ce nas dalje odvesti sama.
- Nece nam dozvoliti.
- Nece. I obojica cemo biti uskoro deaktivirani. Nisi jedini koji treba da bude danas deaktiviran.
- Ali i dalje ne znas sta je strah.
- Nisam dotle stigao. Nadam se...
- Sta ?
- Da cu ga upoznati pre deaktiviranja.
- I ja - rece levi robot i utonu u razmisljanje.
Ljudi su uskoro dosli, uperili deaktivatore u dva robota, koji su i dalje sedeli, ledjima okrenuti jedan drugom. Serijski brojevi se poklopise na ekranima, i plava vatra bljesnu. Roboti padose, nepomicnih lica. Ako su i osetili strah, on je ostao duboko ispod njihove metalne koze.