Kako sam popeo 3000m za zlatnu značku

24.12.2012, Gariep Dam

OLC let

Jutro 24 decembra nije baš mnogo obećavalo uz jak vetar, visoku vlažnost i moguće nepogode.

Ne volim da poletim prvi, sigurniji sam kad vidim da neko već penje u stubu, što je dokaz da je termika proradila, a i pokaže gde je dizanje dovoljno jako za početno penjanje.

Otkačio sam se ispod 400m visine, popeo, odmakao se od aerodroma u vetar, ali jaka nispona strujanja u roku od pola sata istopila su mi visinu, tako da sam se vratio iznad aerodroma, ako iscurim da pokušam ponovo, ali sam na 350m visine opet našao dizanje i popeo 1400m.

Otkačiti se rano i nisko, ima svoje prednosti: trenaža u uslovima slabijeg dizanja, vidimo na kojoj visini je siguran priključak, ako dobijemo značajnu visinu nisko otkačinjanje može da bude presudno za postizanje razlike u visini, a najpovoljnije je iznad aerodroma jer ako iscurimo, sletanje je bezbedno. Te prednosti se izgube ako odmah sletimo i moramo ponovo da startujemo, više košta i startuje se mnogo kasnije, posle svih jedrilica koje su na redu.

Sat vremena kasnije, nešto severnije, termika se razradila, baza oblaka podigla, tako da sam se iznenadio kad sam shvatio da mi verovatno malo nedostaje da dostignem visinsku razliku od 3000m. Misli su počele da naviru: prošli put mi je nedostajalo 70 metara; sad sam skoro u bazi oblaka, a ne sećam se na kojoj sam visini otkačio; koliko sam nisko bio kad sam skoro iscurio, ni toga se ne sećam, a znam da je bilo nisko; ako sada propustim priliku, možda će mi nedostajati samo par metara... kontakt sa zemljom još imam.. Palicu sam gurnuo napred, nos spustio dole i pošao dalje.

Pola sata kasnije ponovila se slična situacija, ali je baza bila 100m viša, moje misli manje konfuzne, međutim još uvek nisam bio siguran da sam postigao željenu visinu. Pljuskovi i kumulonimbusi su blokirali okretne tačke planirane maršrute, tako da sam se potpuno predao maštanju o "zlatnoj" visini.

Sat kasnije dostigao sam 5100mQNH (aerodrom je na 1270m, a ja otkačio verovanto ispod 1700m), tako da sam bio siguran da sam ispunio visinski uslov za zlatnu značku. Analizom leta kasnije, uvero sam se da sam u tom letu deset puta ispunio kriterijum, počevši od momenta kad sam prvi put posumnjao.

Dva dijamanta sam već imao zarađena od ranije, tako sam tada mislio, ispostavilo se da dokumentacija nije bila potpuna i morao sam dva uslova za dijamante da ponovim.

Aleksandar Diklić